Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штеди се више него икад

Приказ висине орочених девизних средстава поводом Светског дана штедње

Упркос економској кризи, паду стандарда и растућој незапослености, у Србији се штеди више него икад. На такав закључак наводи истраживање портала Кредити.рс о билансу овогодишње Недеље штедње. Према подацима Народне банке Србије, од 29. октобра до 18. новембра ове године банке су прикупиле рекордних 382,6 милиона евра нове девизне штедње, што у 2007. години нису успеле ни до 30. новембра, када је максимум износио 320,6 милиона евра. Поређење са прошлом годином није меродавно, јер 2008. година представља изузетак када је због ефеката светске економске кризе само у октобру повучено 895,2 милиона евра.

Од 26. октобра до 6. новембра грађани су Уникредит банци поверили на штедњу 100 милиона евра, а банка је придобила око 6.000 нових клијената. Максимум девизних депозита становништва забележила је и Ерсте банка а.д. Нови Сад.

– Ово је јасан сигнал да се поверење у целокупни банкарски систем у земљи вратило – рекао је Маурицио Волчић, директор Сектора за послове са становништвом Уникредит банке, а са њим се слаже и Јасна Терзић, чланица Извршног одбора Ерсте банке а.д. Нови Сад.

Истраживање портала Кредити.рс, у којем је учествовало седам банака у Србији (Ерсте, Металс, Уникредит, Московска, Сосијете женерал, АИК, КБЦ), а коришћени су и подаци НБС, открива и да мушкарци више штеде од жена. Прецизно, 54,6 одсто власника штедних књижица су мушкарци, а 45,4 процента припада лепшем полу.

Ако наведени податак већини не значи ништа ново, многе ће изненадити да просечан штедиша у Србији орочава у банци чак 8.000 евра на годину дана. Тај просечан српски штедиша је ожењен и запослен мушкарац. Он има 52,3 године и наведену суму „оставља на страну” да би обезбедио довољно новца за период након одласка у пензију.

Међу штедишама је највише старијих од 55 година, више од 40 одсто, а најмање штеде млади до 30 година – око пет одсто.

(/slika2)Занимљиво је да је основни разлог штедње старијих од 60 година обезбеђивање новца унуцима за будуће школовање. Средња генерација, од 40 до 60 година, штеди за путовања или уређење станова и кућа. Много је и оних који немају идеју у шта да уложе новац, па чувају „беле паре” да би избегли беспотребну потрошњу.

Рекорд у апсолутном износу дневног прираста девизне штедње у 2009. години, према најновијим подацима Народне банке Србије, забележен је 6. новембра, када је положено 108,8 милиона евра девизне штедње код свих банака у Србији. Рекорд дневног прираста девизне штедње у 2007. бележи се такође 6. новембра, али је мањи за више од 20 милиона евра у односу на ову годину – 86,2 милиона евра, док је у 2008. рекордни дан забележен 29. априла – 15,8 милиона евра положене девизне штедње.

Према даљим наводима НБС, просечан дневни прираст девизне штедње у овој години у „недељама штедње” износи 25,5 милиона евра, а у 2007. години износио је 6,1 милион, док је у 2008. за целу годину био негативан 0,5 милиона, при чему је дошло до потирања позитивног ефекта просечног дневног прираста девизне штедње за првих девет месеци од 4,4 милиона.

Из НБС такође наводе да банке још бележе значајнији прилив штедних улога, зато што су неке продужиле „недељу штедње”, у којој се нуде више камате и друге погодности.

У овогодишњој Недељи штедње грађанима је посебно била атрактивна штедња са исплатом камате унапред, јер су грађани на тај начин, како образлажу у банкама, настојали да избегну опорезивање камате на штедњу која треба да почне идуће године. Како је најављено, од почетка 2010. камата на девизне штедне улоге биће опорезована са 10 одсто, уместо 20, колико је држава узимала до почетка ове године.

И овогодишња Недеља штедње, иако по каматним стопама мање атрактивна од прошлогодишње, сврстала је Србију у земље са највишим каматним стопама на орочене депозите у Европи. За орочења на 12 месеци важиле су камате између седам и 8,5 одсто, уз могућност да се камата подигне унапред. Банке већине земаља у окружењу нуде каматне стопе између два и шест процената.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.