Среда, 10.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На увозној гардероби зарада и до седам пута

Домаћи произвођачи кажу да се марже неће мењати све док се купци не жале и пазаре скупе крпице одричући се других ствари

Зарада на увозној гардероби познатих светских произвођача у Србији је од два до седам пута. Чак и у јеку распродаја трговци се не одричу профита. И онда када се купцима чини да роба не може бити јефтинија продавци зарађују чак 100 одсто, тврди Милан Кнежевић, председник Уније текстилаца Србије.

Разлога за могућност енормног богаћења увозника и дистрибутера је више. Ове компаније нерадо говоре о висини зарада, али често се може чути да су наводно оптерећени високим царинама, порезима, транспортом и закупима на ексклузивним локацијама. То увознике, међутим, не може оправдати за вишеструко „уграђивање” у продајну цену.

Како сазнајемо, убедљиво највећа зарада је на памучној гардероби. Памук, као берзанска роба, свуда у свету кошта шест евра по килограму. По рачуници текстилаца од те количине могу се сашити две и по мајице, па и уз дораде и апликације она не може да кошта више од шест евра, објашњава наш саговорник.

– Исто је и са панталонама, њихова произвођачка цена је од 12 до 13 евра. Погледајте колико коштају у неким од тих радњи мултинационалних компанија. Због тога домаћа гардероба није пожељна у великим тржним центрима, а и монополским удружењима увозника не одговара да се понуда побољша и да купци имају могућност да бирају – каже он.

Домаћи произвођачи гардеробе, ипак, не желе да лицитирају висинама зарада својих колега, али се слажу у једном – све док се купци не жале и одричу других ствари зарад скупих крпица са потписом познатог произвођача ситуација се неће мењати. Ниже цене обезбеђује и конкуренција и ланци робних кућа који још нису нашли интерес да послују у Србији.

– Не кривим увознике, они се понашају економски. Роба јесте прескупа за наше услове, али то би требало посматрати као предност коју још нису препознали домаћи произвођачи. Мислим да потрошачи у Србији помало мењају навике. Тражи се квалитет, а домаћи текстилци који производе артикле од одличних материјала морају да препознају прилику да их привуку квалитетом и модерним дизајном – каже Милан Тодоровић, власник модне куће „Тодор”.

Он додаје да у земљу и даље улазе контејнери робе која се царини на минималну основицу, на шта су домаћи текстилци више пута упозоравали државне институције.

– Није питање само колико зарађују увозници познатих робних марки. Како у Србији послују кинеске радње које плаћају скупе закупе на најударнијим локацијама у граду? Колике су њихове марже и да ли измирују све обавезе према држави? Требало би пооштрити контроле на царини и проверити све ове податке – каже Тодоровић. 

(/slika2)Посткомунистичке државе биле су најпогодније тло за богаћење на рачун потрошачке глади за скупом робом познатих произвођача. И данас када је опште познато да гардероба у земљама ЕУ кошта неупоредиво јефтиније, марже не падају. Тако ће по свему судећи бити и после отварања граница јер ће и даље бити мало оних који ће путовати у иностранство да се обуку.

Криза је са друге стране довела до глобалног отрежњења. Многи су рекли збогом скупим робним маркама, а продавци су се прилагодили. Тако су у Америци (у којој је иначе јефтина гардероба) у последњих годину дана цене још пале, па су у овом тренутку, на пример, четири пута ниже него у Србији. Више од половине Италијана облачи се у аутлетима, а 40 одсто Европљана користи прилику да купује на распродајама.

– Питање распродаја у Србији такође је проблематично. Многи трговци гардеробом их користе да купце доведу у заблуду. Иако на вратима пише „тотална распродаја” у радњи је потпуно другачије. Углавном је снижена цена неколико артикала, а остало је по истој цени. И наш закон дефинише ову област, али се прописи не поштују, а инспекције реагују селективно – каже наш саговорник који ради у једној познатој радњи у Кнез Михаиловој улици.

Анкета коју је спровео „Потрошач” показала је да они, уколико купују гардеробу светских произвођача то обавезно чине у иностранству. Разлог је једноставан – већи избор и неупоредиво ниже цене. У Бечу, Барселони, Паризу или Бриселу у трговачким центрима увек може да се купи мушка кошуља познате робне марке за мање од 10 евра, сако и за 25(у току снижења), а панталоне за десетак евра. Када је реч о женској гардероби могућности су веће, као и избор и цене које би биле приступачне и домаћим купцима. За стотинак евра може да се обнови гардероба за целу сезону.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

------------------------------------------------------

Купац тражи квалитет

Све је питање понуде и тражње, каже Весна Васиљевић, секретар Удружења текстила, одеће, коже и обуће при Привредној комори Србије. И док у Европској унији произвођачи модне гардеробе врло обазриво прилазе купцу (више пута снижавајући цене, док оне не постану прихватљиве) и понуда је много већа, код нас је стање потпуно другачије. Ако је нешто у моди то се купује без обзира на цену.

Васиљевићева каже да највећи број производа познатих произвођача стиже са Блиског и Далеког истока и да су царине између 18 и 22 одсто колико износи на готове одевне предмете. На питање плаћамо ли скупу увозну гардеробу, она објашњава да то јесте случај у Србији, али да је разлог и чињеница да тек 11 одсто грађана има пасоше и могућност да отпутује негде у иностранство.

– Мислим да су купци мало променили навике. Чини ми се да се сада обраћа више пажње на квалитет, што је добра прилика за домаће произвођаче. Све више овдашњих компанија интегрише европски дизајн и конкурише производима из увоза – каже секретар удружења.

Према подацима ПКС-а у последњих девет месеци у Србију је увезено текстила у вредности од 447 милиона долара. Иначе, у спољнотрговинској размени од 2005. године Србија бележи и суфицит.

-------------------------------------------------------

Анкета: Да ли је увозна гардероба скупа?

Милица Новаковић (61), медицински лаборант: – Нисам поборник скупе маркиране гардеробе. Одећу купујем у мањим бутицима, битно је да ми се свиди и да је у складу са мојим годинама.

 Гордана Станковић (66), лекар: – И домаћа и увозна гардероба је скупа и због тога чекам снижења. Често и тада не буде много јефтиније, али може да се нађе одећа чија цена одговара квалитету.

Владимир Галић (54), службеник: – Имам неколико продавница у граду у којима се већ годинама снабдевам одећом и обућом. У некима од њих продаје се и увозна гардероба, која јесте скупља, али и изузетно квалитетна.

Југослав Ђурђевић (38), медицински техничар: – Не живим у Београду већ дуже време и приметио сам да је код нас гардероба много скупља него у иностранству, чак и кад је на снижењу. Због тога сам престао овде да купујем.

Данка Зарић (21), студент: – Данас је све скупо. Углавном чекам снижења за куповину гардеробе, али ако ми је нека ствар хитно потребна, купићу је и по вишој цени. Ипак, битно ми је и да је квалитетна.

Ксенија Миловановић (21), студент: – Мислим да домаћи произвођачи немају добру понуду и због тога често купујем увозну гардеробу. Цене варирају, има и приступачних и баснословно скупих ствари. Иако би можда било логично да је скупља одећа и квалитетнија, ту нема правила.

Н. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.