Достојан избор патријарха

Ко ће нимало лако бреме архипастирског служења цркви преузети од блаженопочившег Павла знаће се већ уочи празника Светог Саве. Свети синод је за неке неочекивано брзо, само седам дана после патријархове сахране, заказао изборни сабор за 22. јануар 2010. године. Православни чистунци могу замерити што се није сачекало да прође 40 дана и упокојеном патријарху одслужи парастос, али „црквена влада” је ипак повукла мудар потез.

Синод је благовременом одлуком о датуму сабора пресекао неке неопрезне најаве да ће се можда „изборна црквена скупштина” састати на пролеће. Евентуално померање датума не би значило само кршење црквених канона по којима патријаршијски трон не може бити упражњен дуже од три месеца већ би у јавности то било протумачено као знак озбиљних подела у епископату због избора првог међу једнакима.

Овако, одређен је најбољи могући датум. После прославе великих црквених празника Божића, Богојављења и Светог Јована, владике ће се окупити у београдској патријаршији да изаберу новог патријарха.

Али, како? „Апостолским жребом” или простом већином?

Одговор на ово деликатно питање које лебди у ваздуху после 15. новембра није могуће прочитати у саопштењу Синода. А можда је требало. Да је додато да ће се нови првојерарх бирати по Уставу СПЦ, то би значило поштовање процедуре по којој је изабран и патријарх Павле.

Заговорника напуштања „апостолског жреба”, уз образложење да ниједна православна црква не бира више на тај начин свог поглавара, није мало међу српским епископима. Били су веома гласни уочи сабора у новембру прошле године када се ломило да ли ће бити прихваћена патријархова молба да се повуче.

Наговештај о промени изборних правила чуо се и одмах после сахране патријарха Павла. Један члан Светог синода поручио је да ће „избор новог патријарха СПЦ, било да се бира по тројној кандидатури, било простом већином, произаћи из саборности целе Цркве”. Али да би избор новог поглавара одражавао пуноћу саборности не би ваљало мењати „изборна правила” поготово што члан 62 Устава СПЦ каже да сабор у случају упражњености патријаршијског престола не може доносити „црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке”.

Црква улази у финиш „предизборне кампање”, која са већим или мањим интензитетом траје већ неколико година. Очи јавности и верника разумљиво усмерене су на то како ће се изабрати 45. поглавар СПЦ. Процедура избора коју неко у шали назива „пола-пола”, у којој владике између себе бирају тројицу најдостојнијих, а Свети дух ( Божија воља) првог међу једнакима није идеална, али за СПЦ у овом тренутку најправеднија је. Незадовољни исходом оваквог избора после не би имали право да никог сумњиче.

Свако ко се од владика буде удостојио беле панакамилавке после избора на „апостолски начин” заслужиће да му верници на устоличењу у Саборној цркви искрено и из срца кличу: „Аксиос–достојан!”