Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европска безбедност по Медведеву

Дмитриј Медведев

Од нашег дописника
Москва, 30. новембра – Пошто је више од годину дана у разговорима са колегама из целог света тестирао свој предлог новог споразума о европској безбедности, Дмитриј Медведев га је јуче објавио на свом сајту. Предлог са 14 тачака послат је и на адресе свих европских председника као и међународних организација којима Русија предлаже да га потпишу.

Основне тезе предлога руског председника су ненападање, ненаношење штете безбедности друге земље и узајамно информисање о опасностима и начинима како се оне решавају. Безбедност је недељива и ниједна земља не сме да осигурава своју безбедност на рачун безбедности друге.

У предлогу се каже да потписници споразума не могу да уступају своју територију или да користе територију других потписница за припрему оружаних напада на једну или више држава које су потписале споразум. Уколико руководство неке државе мисли да нека од учесница споразума угрожава њену безбедност, она има право да дипломатским каналима затражи информацију о чињеницама које изазивају подозрење и да одговор проследи свим осталим чланицама.

За разматрање питања безбедности, неслагања и спорова, Медведев је предложио да се организују консултације, сазивају конференције и ванредне конференције. Конференција се може организовати на предлог не мање од два учесника споразума, а на њој морају да учествују најмање две трећине земаља које су споразум потписале. Основа за сазивање ванредне конференције је напад на било коју од земаља потписница. У том случају би, у складу са чланом 51 Повеље ОУН о праву на одбрану, потписници споразума могли да укажу жртви сваку врсту помоћи, укључујући и војну.

Медведев је предложио да споразум потпишу „све државе евроатлантског и евроазијског пространства од Ванкувера до Владивостока”, Европска унија, ОЕБС, ОДКБ, НАТО и ЗНД. Документ би ступио на снагу кад се на њему буде налазило најмање 25 потписа.

У тексту објављеном на кремаљском сајту посебно се истиче да споразум нема за циљ да смањи одговорност Света безбедности ОУН, нити да дуплира или замени његове важеће механизме.

О овом предлогу руски председник је први пут говорио прошлог лета у Берлину када је позвао Запад да одустане од ширења свог утицаја на постсовјетско пространство, тврдећи да ниједна организација (имао је у виду првенствено НАТО) не може да учвршћује своју безбедност на рачун других. У октобру прошле године, на конференцији о светској политици, у француском градићу Евијану, Медведев је детаљније говорио о свом предлогу истичући да је рат са Грузијом августа прошле године потврдио актуелност московског предлога. Јавност Србије детаљније се упознала са предлогом Медведева 20. октобра ове године приликом његовог говора у српском парламенту.

Иако је објављени предлог направљен тако што су узети у обзир сви разговори које је Медведев имао са својим колегама из целог света, у Русији се не очекује да ће он бити прихваћен брзо и без измена. Москва сматра да је важно да су за нови споразум заинтересовани многи, али да ће за формулацију конкретног споразума бити потребно време.

Као што је познато, Сједињене Државе и земље чланице НАТО-а врло хладно су примиле предлог Медведева. Ангела Меркел је, кад је први пут саслушала предлог, изјавила да „глобална безбедност треба да се гради на основу НАТО-а, који треба да нађе начин да у ту архитектуру укључи и Русију”. Бивши генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и представници Бушове администрације изјављивали су да су сасвим задовољни постојећим системом, а да је предлог Медведева „неодређен”.

Ситуација се изменила након доласка Барака Обаме у Белу кућу и његове одлуке да „ресетује” односе са Русијом. И нови генерални секретар НАТО-а сматра да треба пажљивије размотрити предлоге Медведева.

Очекује се да руски министар иностраних послова Сергеј Лавров сутра представи пројекат споразума на заседању ОЕБС-а у Атини, а Дмитриј Рогозин, руски представник у НАТО-у, већ га је предао генералном секретару. Реакција из света још нема.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.