Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Пестициди на јужном воћу

Лимунова кора ни за колаче

Да би воће које долази са другог краја планете остало здраво, произвођачи га третирају фунгицидима. – Трговци углавном не обавештавају купце

Лимун је извор здравља, па се његов квалитет готово никада не доводи у питање. Ипак овај, али и други агруми крију тајну мало познату потрошачима у Србији. Кора овог воћа није за јело, не препоручује се ни у колачима, салатама, супама, посластицама, дијетама.

Да кора није за употребу и да су агруми третирани пестицидима пише на свакој увозној декларацији која прати испоруке јужног воћа, а овдашње акредитоване лабораторије редовно испитују остатке „хемије“ на њима. Пошто се воће код нас обично продаје у ринфузи, а малопродавци очигледно у овом случају превиђају обавезу да упозоре купце, потрошачи су ускраћени за важну информацију која би, по правилу, требало да буде истакнута чак и у случају да се плодови не продају у посебним паковањима. Иако долази из свих крајева света, путује данима или недељама, чека купце у гондолама, лимун увек изгледа исто – као да је сада убран. Жут, сјајан, „воскиран“.

Иначе, код свих врста агрума (лимун, грејп, поморанџе) током дужег складиштења или стајања на трговачким рафовима може дођи до квара – труљења које изазивају гљивице. Зато се они одмах после бербе третирају фунгицидима, како би се смањили губици и омогућило да до купаца стигну квалитетни плодови.

У Европској унији се у случају јужног воћа препоручује куповина у посебним паковањима, јер је то најсигурнији начин да купац, преко декларације, добије све податке о производу (од земље порекла до информације о евентуалној употреби фунгицида и упозорења о примени).

Ако оно није третирано, што је случај са лимуном који се увози из околних земаља, није неопходно истицање упозорења да кора није за јело.

Центар за испитивање намирница редовно контролише остатке пестицида, у овом случају фунгицида. До сада ни у једном узорку цитруса није утврђено прекорачење њиховог садржаја изнад прописаног, па тиме ни опасности за потрошаче.

Третирање цитруса одобреним средствима за заштиту биља – фунгицидима дозвољено је и регулисано прописом Кодекс алиментаријуса, као и eвропском регулативом, каже др Смиљана Раичевић, руководилац одељења инструменталне хемије у ЦИН-у.

Цитруси се, по њеним речима, после бербе на линији паковања, потапају у благи водени раствор имазалила – фунгицида, да би се дезинфиковао плод и спречио раст гљивица или плесни, а тиме и омогућила одрживост воћа у условима дужег складиштења. Максимално дозвољене количине остатака имазалила, дефинисане наведеним кодексом и европским прописима износе 5 мг по килограму воћа. Уколико је та количина у дозвољеним границама, не постоји опасност по људско здравље.

Нашим прописима уопште није предвиђена употреба имазалила, нити је дефинисана максимално дозвољена количина остатака у цитрусима (дата је само за житарице). Новим законом о безбедности хране одговорност је пребачена првенствено на произвођаче, увознике и трговце. Иначе, постоји званична контрола, Фитосанитарна инспекција која на граници обави свој део посла: преглед робе, документације и планског узорковања за испитивања. Када пошиљка агрума уђе у земљу, ако није проверена од стране инспекције, увозници шаљу узорке на анализу акредитованим лабораторијама и тек после тих испитивања воће иде у продају. По правилу, сваку пошиљку воћа треба да прати спецификација на којој је дато да ли су агруми третирани или не. Ово је информација о којој би купци требало да буду обавештени и да сами процене ризик, каже Раичевић.
-------------------------------------------------------

Шта „штити“ цитрусе?

Имазалил је хемијско једињење чијим се раствором третирају цитруси. То је пестицид са фунгицидним дејством. Плод се после бербе, на линији паковања, накратко потапа у раствор те хемикалије или прска да би дезинфиковао плод и спречио раст гљивица или плесни, а тиме и труљење воћа.

Нашим прописима уопште није предвиђена употреба и није дефинисана максимално дозвољена количина остатака имазалила у цитрусима (дозвољен је само за житарице), али су према европској регулативи и Кодекс алиментаријусу дозвољени и то до пет милиграма по килограму плода.

Јелица Антељ – Ивана Албуновић

-------------------------------------------------------

Без упозорења у трговинама

Да би дошли до основне информације потрошачи Србије требало би обавезно да буду полиглоте и хемичари

Упозорење „кора није за јело” најчешће није истакнуто на декларацији за лимун који се продаје у београдским трговинама, уверио се „Потрошач”. Ипак, оваква обавештења налазе се на декларацијама за друге агруме.

У „Идеи” је за поморанџе увезене из Грчке, како оне упаковане, тако и оне које се продају на килограм, на декларацији истакнуто да се кора не једе. Лимун, пак, нема декларацију на видљивом месту, тако да није познато одакле је увезен, које је класе нити када је убран. Купац једино може да претпостави да је „допутовао” из Турске, пошто је на сваком залепљена налепница са турским натписом „Чајир”.

„Балаканакис фрут”, грчки извозник свежег воћа, једина је компанија која је на декларацијама извезених поморанџи истакла обавештење на енглеском језику „Третирано тиабендазолом и заштићено воском” или само „Т. б. з. д. и с. о. п. п.”, као што је написано на неким од кутија овог воћа, које се продаје у „Суперверу”. Потрошачи би, чини се, требало да поседују и знање из хемије, како би знали да ова скраћеница означава тиабендазол и содијум пентахлорофеноксид, фунгициде који се користе за очување свежине воћа и који су токсични ако се користе у великим дозама.

У овом супермаркету, од агрума продају се и мандарине, лимун и грејпфрут, али упозорење да се њихова кора не једе није истакнуто. За лимун увезен из Аргентине, означени су само порекло и година бербе, док су за онај из Турске, на декларацији написани порекло, класа, година бербе, извозник и увозник, као и његова адреса, али нема ни речи о могућој штетности коре по људско здравље.

„Кора није за људску исхрану” написано је на декларацији за поморанџе и грејпфрут, које се продају у „Делта максију”, а које је извезла словеначка компанија „Растодер”. Исто упозорење је и на декларацији за црвени грејпфрут из Турске, али лимун и у овим трговинама, осим истакнутог порекла, није „обележен” на други начин.

Нађа Божовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.