Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Куповати само на поузданим сајтовима

Интернет трговина је код нас још баук и на зачељу смо европске листе, али уз неколико савета једноставно је куповати на популарном „Амазону”. – „И беј” још недоступан нашим потрошачима

Уколико просечан српски потрошач превазиђе незнање и зазирање од нових технологија, па реши да постане савремени купац и пазари нешто посредством Интернета, најпре ће морати да спреми довољно пара за плаћање пореза, царина, такса, провизија и додатних трошкова, и то тек ако има среће и пронађе сајт који уопште шаље робу у Србију.

Цена књиге од двадесетак евра за трен ока достигне стотку, али није реткост да на поруџбеницама на појединим порталима још пише Југославија или да се на екрану појави „прозор” са натписом „Извините, не шаљемо робу у Чехословачку”.

Један од сајтова на којем потрошачи из Србије могу да поруче робу је „Амазон”. То, међутим, важи само за музичке дискове и књиге. Скупље производе у Србију не шаљу. Несигурност наводе као глави разлог и не чуди податак да смо по куповини посредством глобалне мреже на зачељу европске листе. Код нас, према неким проценама, тек између 50.000 и 100.000 грађана пазари „онлајн”. У Данској, на пример, интернет-трговина са више од 80 одсто учествује у малопродајном промету.

– Сједињене Америчке Државе највише су одмакле у развоју „онлајн” трговине. Вредност интернет-куповине у овој држави износи око 250 милијарди долара годишње. Испред Европе су шест, а испред нас барем 15 година – објашњавају „е трговци”.

Упиру прстом у државу и кажу да би боља законска регулатива и смањење трошкова транспорта подстакли и наше потрошаче да почну да купују посредством Интернета.

– Постоје две могућности. Прави „е комерц” је када купац на сајту одабере артикал и плати га картицом. Друга варијанта је да они који немају картицу или не желе да је користе на Интернету пронађу посредника, попут наше фирме – објашњава Александар Бировљев из „Е дућана”.

А када у банци набаве картицу која им омогућава плаћање на Интернету, најчешће „визу” или „мастер кард” требало би да следе добронамерне препоруке. Увек треба бирати сајт који има кредибилитет, попут „амазона” или „оверстока” и слушати препоруке оних који су већ пазарили на овај начин. Туђа искуства веома су корисна.

– Уколико се купује на непознатом интернет-порталу ваља проверити податке о фирми које сајт мора да садржи, попут адресе и броја телефона како би се уверили да та фирма заиста и постоји. И оно што је најбитније, када дође до плаћања и уписивања броја картице обавезно треба проверити да ли трговац користи заштитне протоколе и да ли је страница заштићена шифрованим каналом. То је једноставно испитати. У горњем или доњем углу екрана, у зависности од програма који се користи, појављује се мали катанац, а на веб адреси после http додаје се слово s – саветује Бировљев.

(/slika2)Они који не би да на сајтовима остављају податке, купују на порталима на којима је могуће плаћање поузећем. Сигурније је, кажу, јер не дају новац унапред, нити уписују број картице. Али Бировљев подсећа да то и није електронска трговина, већ само један од видова каталошке продаје.

Развој интернет-трговине највише зависи од информисати наших потрошача, кажу упућени.

– Људи не знају како да одаберу одговарајући сајт и како да унесу податке. Све то им треба објаснити. Осим тога, треба образовати и трговце јер уз минималне инвестиције могу да понуде робу на Интернету. Треба поправити и инфраструктуру нашег интернета, што значи да су нам потребне јефтиније и брже интернет везе и боља законска регулатива – закључује Бировљев.

И док ми тек учимо прве кораке у „онлајн” трговини, у многим државама користе услуге виртуелних банака, попут „Пеј пала”. Њени клијенти без икаквих проблема и без давања додатних података о кредитним картицама плаћају оно што пазаре на глобалној мрежи. Следећи једноставну процедуру на сајту „Пеј пала” веома је лако постати њен члан. Али уколико било ко из Србије буде хтео да отвори налог, чим буде пробао да изабере државу имаће проблем. Нема Србије. У таквој ситуацији, логичан покушај чак и мало искусног хакера је да потражи Југославију. Али ни ње нема. На црној смо листи ове виртуелне банке. Зато смо, на пример, ускраћени за куповину у „И беју”, највећој виртуелној продавници.

А до тада једино што преостаје нашим потрошачима јесте да користе услуге посредника у електронској трговини, попут „Е дућана”, или да чекају да им пријатељ, рођак, познаник или кум без такса, царина, пореза и провизије донесе жељени компакт диск, књигу или комад гардеробе.

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Слободан Милосављевић, министар трговине:

Интернет-продавнице доступне су потрошачима 24 сата дневно и ту могу да наруче рачунарску и другу техничку опрему, производе издавачке и музичке делатности и многе друге. Уколико „онлајн” радњу упоредимо sа неким киоском или бутиком, јасно је колико је мање средстава потребно за такву инвестицију, али могућности у погледу броја потенцијалних купаца или корисника су неупоредиво веће.

Али, како би електронска трговина код нас у потпуности заживела, какав је случај у развијеним земљама, потребно је уклонити низ препрека које се јављају у примени прописа. Проблема нарочито има код царињења робе која стиже из иностранства, а купљена је посредством Интернета, у начину евидентирања платног промета између физичких и правних лица обављеног електронским путем, фискализације „онлајн” продавница. Али надлежни државни органи са једне стране, и пословни субјекти са друге, уводе мере и методе које ће постепено уклонити ове проблеме из праксе, а Закон о електронској трговини, усвојен у мају, несумњиво ће дати велики подстицај.

------------------------------------------------------

Интернет дућани у поштама

Први интернет дућан у „Поштама Србије” отворен је почетком новембра у објекту овог предузећа у Змај Јовиној улици у Београду. У плану је да у јануару и фебруару са радом почну „е шалтери” и у другим великим поштама у престоници. На овај начин роба може да се наручи из било којег дела света и да се добије на кућну адресу. На специјалном шалтеру потрошачи могу да добију савет од запослених, али и да виде целу рачуницу са свим трошковима транспорта, па да тек онда одлуче да ли желе нешто да купе или не.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.