Понедељак, 05.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чудесни лавиринт

Приказ који следи ни у ком случају није полемички одговор на текст Милете Аћимовића Ивкова „Младо романескно вино“ у коме се Даниловљев роман безразложно малициозно означава као ауторов „трећи покушај“. Са таквом опадачком оценом нема разлога спорити се. Наш циљ је да покажемо у чему је вредност и новина Даниловљеве доиста несвакидашње и за савремену српску књижевност драгоцене књиге. Трећи роман Драгана Јовановићa Данилова „Отац ледених брда“ у неку руку је изненађујућа књига, макар за познаваоце поезије овог високо котираног песника. Након низа песничких књига и поетског романа „Алманах пешчаних дина“, тешко ко је могао претпоставити да ће се Данилов окренути строго и концизно писаној прози у којој једна „иманентно приповедачка нит отвара различите егзистенције и прошива сва збивања“.

У свом најамбициознијем роману до сада, Данилов фокусира пажњу на грандиозну подземну библиотеку на Исланду и конспиративно друштво фанатичних библиотекара који у контролисаном хаосу лавиринта библиотеке помно сакупљају и складиште податке о свим живим и мртвим људима на свету. Приређивач рукописа преписаних за седамнаест дана и ноћи из „Пешчане књиге“ која води у немерљиве дубине времена, не крије се само иза маске приређивача, већ се укључује у читав ланац узбудљивих догађаја. „Отац ледених брда“ јесте „историографска метафикција“, да употребимо израз Линде Хачион. У питању је књига-сан, са елементима авантуристичке, ерудитске, љубавне, еротске, фантастичне књижевности. Данилов вешто користи приповедање есејистичким обликотворним поступком, при чему заиста огромна ерудиција не гуши снагу његовог романескног света. А он говори о предодређености и случају који тако неумитно управљају људским животима (што овај роман повезује са Остеровом прозом), о дијалектици сећања и заборављања, о нераздвојности света живих и мртвих, о укрштеним судбинама, како то поетички освештено предочава сам Данилов у једном разговору.

Иновативност и занимљивост овог романа јесу пре свега у новим темама које до сада у српској прози нису биле елабориране на један овакав, иманентно романескни начин. Најпре, то је тема колекционарства, похрањивања, памћења, чувања. Отуда су колекционари Данило Медаковић и Павле Подбјелски заиста аутентични профили романескних јунака, једнако колико и Уц Бруса Четвина. Насупрот њима стоје етерични женски ликови виолончелисткиње Жилијет Ердоди, еротичне Јерменке Наири Азнавурјан и Гркиње Зиране, те лик Гудрун, којој је Данилов доделио улогу спиритуалног водича по дијаболичним подземним лавиринтима библиотеке. Дубоко залазећи у подземне лагуме колекционарске страсти, писац је од својих јунака начинио деликатне и живе душевне реалности.   

Бројни интертекстуални контексти чине „Оца ледених брда“ комплексним романом о страсти и смрти, романом око кога ће се тек ломити критичка копља ове и, чини се, не само ове сезоне. Ма колико била разноврсна, сва поглавља ове књиге чврсто су узглобљена једно у друго. Кроз протицање паралелних судбина, Данилов је све своје јунаке вешто окупио у однос који је у основи скривено драмски. У овом роману нашу пажњу привлаче описи библиотеке на Исланду који имају снагу Зебалдових дескрипција, а затим прелепи описи Венеције у којој Данило Медаковић, једини Србин који ће путовати и страдати на „Титанику“ 1912. године, проналази у прашњавој антикварници Вермерову слику „Девојка с виолончелом“. Поглавље „Дневник из Лодева” у коме Данилов мајсторски примењује поступак карневализације, један је од блиставих тренутака савремене српске прозе.

Критичар Тихомир Брајовић луцидно је приметио да Даниловљев роман „евоцира борхесовско-кишовску замисао свеобухватне енциклопедије која вратоломно повезује све људе и догађаје у времену и простору“. Ја бих додала да Даниловљеви палимпсести иду према Кишу у истој мери у којој Кишови палимпсести иду према Борхесу. У „Оцу ледених брда“ Данилов је успео да Борхесов, Еков и Кишов (мислим превасходно на „Енциклопедију мртвих“) модел александријског приповедања обогати и надогради потресном причом о тражењу по рођењу насилно раздвојене браће, и да нам, зачудо, покаже да борхесовско-кишовски модел приповедања, уколико се споји са добро исприповеданом причом из пресног живота, може да донесе нешто ново и субверзивно. На крају, читав роман задобија лавиринтску форму, а приређивач књиге и њен главни јунак у средишту библиотечког лавиринта доживљава просветљење.

Данилов је доиста имао жељу високог напона, а потом и високог ризика да напише овај роман у коме је машта песника подвргнута строгој, класичној дисциплини и приповедној економичности. Отуда „Oтац ледених брда” јесте својеврсни испит за књижевну критику, која би требало да коначно разлучи да ли је Данилов само прворазредни песник који узгред пише и романе, или је са романом „Отац ледених брда“ ушао у ред врсних, савремених романсијера. Наше је становиште да је овај писац сасвим посебне ерудиције и осећајности (која по много чему подсећа на ону Милоша Црњанског) после два просечна романа, овога пута написао слојевит и комплексан роман вешто вођене, узбудљиве приче, сложене структуре и високе естетске вредности. У питању је један од најубедљивијих романа који се у последњих неколико година појавио на српском језику.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.