Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од ивице амбиса до европског трона

Најзаслужнији за највећи успех црно-белих: Рајко Балтић

Од нашег специјалног извештача
Омск, 9.  децембра –  Рвачи Партизана су с правом у центру пажње наше спортске јавности. О њиховом великом успеху у Новосибирску – титули европског првака још увек се говори. Међутим, пут до тог историјског успеха за клуб који је основан пре 61 годину био је врло трновит.

Кроз своју историју „црно-бели” су имали и успоне и падове. Средином 50-их почела је владавина „црно-белих” рвача. У Хумској се посебно поносе чињеницом да је прву медаљу нашој земљи донео њихов такмичар и то давне 1953. године, када је Милорад Арсић освојио европску бронзу. Посебно се поносе и успесима Стевана Хорвата, освајача олимпијских одличја, Боривоја Вукова, као и врсног тренера Љубомира Ивановића Геџе. Прву, клупску титулу првака Европе Партизан је освојио прошле недеље у Сибиру и то на величанствен начин.

– Садашња генерација почела је да тренира пре само девет година. Имамо сјајне младе такмичаре пред којима је лепа будућност. Поносимо се што Партизан има такве борце као што су Петковић, Максимовић, Булатовић, Кнежевић, Радосављевић, Кесић – каже успешни директор Рајко Балтић.

Овај вредни човек је пуне 32 године у Хумској. Када је 1977. стигао у Партизан тадашња генерација – Батинић, Борозан, Хорват, Златар, Томић, Влаховић, Лазаровски, Шумар – успела је да Партизан поново врати на велику рвачку сцену.

– Све је то трајало до 90-их када је Партизану практично претило гашење. Никада нећу заборавити 1992. годину, време економских и спортских санкција, када су се угасили многи рвачки клубови. Три године касније у клубу смо остали Кецман, Борозан, ја и још неколико рвача. Екипа практично није ни постојала, али оптимизам ме није никада напуштао – тврди директор „црно-белих”.

Тада је Рајко Балтић добио понуду да стане на чело клуба с пуно проблема.

– Искрено нисам ни сањао нити желео да будем на челу клуба, јер сам имао пре свега професионалне обавезе (војничке), али нисам могао да окренем леђа мом клубу. Засукали смо рукаве, кренули офанзивно у посао, за кратко време финансијски консолидовали клуб, окупио сам и вратио екипу и почели само да идемо узлазном линијом. Директор сам од 1995 од када смо десет пута организовали цењени Међународни турнир „Љубомир Ивановић Геџа”.

Крајем прошлог века наступа поново тежак период када се и формира садашња екипа рвача.

– Двехиљадите смо на Бањици отворили школу рвања, тренер Миливоје Тодоровић је окупио даровите дечаке, браћу Максимовић, Петковића, Кесића, браћу Поповић, Бајловића, Булатовића, Кнежевића, и они су сада наша окосница. Заслуге припадају и Милораду Вукићу. Били смо организатори неколико великих такмичења – Европског сениорског првенства за рваче 2003, Ветеранског првенства света 2005, Јуниорског првенства Европе 2007, а ако бог да бићемо и домаћини Ветеранског првенства света догодине. Последње две године су заправо године успеха, јер смо успели да освојимо и одбранимо титулу. У међувремену радили смо и на проширењу пријатељских односа, посебно са Руском рвачком федерацијом, а велике заслуге што смо данас постали модеран клуб припадају и мом великом пријатељу и куму Александру Карељину – истиче Балтић.

Не заборавља да су за овај успех заслужни и држава и град Београд и Министарство спорта и омладине, ОКС, РС Србије...

– Ово је заједнички успех свих нас. Покушаћемо да следеће године одбранимо титулу првака.

Драган Тодоровић

-------------------------------------------------------------------------

Добитник златне плакете Фила и Цела

Рајко Балтић је до сада освојио многа признања. Добитник је златне плакете светске (Фила) и европске рвачке федерације (Цела), а 1996. проглашен је за спортисту Војске Југославије. Носилац је и великог признања руског рвачког спорта „Иван Подубни”, а између осталог добио је и орден за храброст...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.