Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тражим мирно место на овом свету

Томислав Османли

Скопље – На македонској културној сцени двадесетак година уназад Томислав Османли (1956), као ретко који његов сународник, у континуитету, у пристојним размацима подарује књижевна дела (приче, романе, драме, сценарије, есеје…) којима помера границе уметничког изражавања.Ових дана,готово у исто време (издавач „Блесок”) објавиому је збирку прича „Каприча” и роман „Двадесет први”, о којима су већ изречене ласкаве оцене које се поклапају са међународним одјеком који је доживела његовазбиркаприча „Светиљка за Хануку”, која је представљена и на недавном Београдском сајму књига. И управо је „Светиљка…”повод за разговор са свестраним и даровитим македонским писцем Томиславом Османли

За „Светиљку…”сте пролетос добили национално признање „Прозни мајстори”, књига је ушла у финале кандидата за награду „Балканика” и, јасно је, својеврсније догађај и изван македонског простора.

Може бити да сам успео да упалим књижевну ханукију јачег сјаја. Верујем у стваралаштво које се просејава кроз осећање, знање и таленат. Ова прозапочива на широком истраживању, књигама које сам читао на македонском и српском, али и на она које сам добијао на енглеском, грчком, јудео-шпанском, великом броју скинутих интернет страница, откривањузапретаних слојева хебрејских верских појмова и термина. Била је то авантура роњења у море старих знања и веома слободне, ипак стилски сувисле фикционалности и обилазак архипелага јеврејскогприсуства у Београду, на Дорћолу и Јалији како се у доба Хајима Давича говорило. Затим –у предратним и ратним Битољу, Скопљу, Штипу, па на Закинтосу и у Солуну, у прошлости тих места где дефилују мали људи, љубавници, грешници, издајници и праведници, њихови страхови, страдања, страсти...

Где су корени вашег занимања за страдање Давидових потомака на овим балканским просторима?

У основи – у једној старој причи мога оца коју сам исприповедао у форми новеле „Слика тета Рашеле” о девојци, кућној помоћници у дому мојих предака у Битољу. Та девојка, иако скривена, у ноћи 11. марта 1943.одлучује да се придружи дугим умуклим колонама својих сународника које је фашистичка полиција одводила пред обореним очима неуснулог града, на зборишта без повратка. Као што је познато, скоро сви македонски Јевреји, њих седам хиљада, били су послати у логор Треблинка где су до једног побијени. Дакле,и та девојка изочеве приче која се старала о кући и учествовала у старању и над њиме. Да би иронија била већа,никада нисам сазнао пуни идентитет те приљежне девојке. Имам две њене фотографије из заједничких фотоса породице могадеде, предратног књижарског трговца и поседника „Повлашћене књижаре Дијамандија Ђорђа Османлијевића” у центру Битоља. Узалуд сам се дописивао са ветеранима из Музеја холокауста у Вашингтону. Тако, по свој прилици,никаданећу сазнати презиме своје јунакиње што је, можда, чини више књижевним, фикционалним,али и незаборављеним стварним ликом.

Шта за Вас значи информација да су вас већ сврстали међу класике „јеврејског питања” какви су Сол Белоу, Ели Визел...?

То,једноставно,није тачно. Једино што бих са тим великанима књижевности и теме могао да имамјесте да је део „Рашеле” под наднасловом „Холокауст прича из Македоније” била објављена у реномираном недељнику „Forward” који већ стотину година излази у Њујорку и у којем је својупрозуобјављивао Исак Сингер, а још увек објављује и други нобеловац Ели Визел. Истина је да је недавно моју књигу „Светиљка за Хануку” тренутно најистакнутији сефардски аутор књига и издавач Моисе Рахмани уврстио у селекцију од три књиге по његовом избору и то објавио у часопису за културу и уметност „Коре”…

Писац Венко Андоновски ваш нови роман „Двадесет први”најављује као елегантан, мистичан, интелектуално рафиниран, раскошно структуриран

Реч је о покушају проналаска мирног места у овом свету у којемсе наједанпут све тако ускомешало и изокренуло да нигде више нема ни мира, ни спокоја, па ни тамогде се чинида је мирно. У роману чији се наслов, дакако, односи на столеће које је било најављивано као почетак ере хармоније, а почело је као наговештај епохе међуљудских катастрофа, истражујем узроке саплитања тока времена на самом прагу века… Те 1999. године и ја сам стрепео за људе, грађевине и мостове Београда којијако волим,и схватио да је почела нова, страшно неизвесна етапа.

Да није књижевне награде „Балканика”, дела савремених македонских писаца остала би за домаћу употребу. Шта треба урадити да би македонски аутори и њихова дела чешће излазилиу свет?

Недостајупреводии афирмација. „Балканику” је добио Венко Андоновски кога сте управо поменули, али Србија не познаје његов, још бољи,роман „Вештица”. Срећан сам да је на српском објављен Александар Прокопиев чији је „Посматрач” прошле године био македонски кандидат за награду „Балканика”, а очекујем да ће српском читатељству бити представљени Гоце Смилевски,доајен Благоја Иванов са својим новим,кратким,узбудљивим романима и Ермис Лафазановски чији је роман „Недеља” недавно био представљенна Београдском сајму књига. Ту су и Сашо Кокаланов са романом „Изабела, Ишмаела и ја” и роман Лидије Димковске „Скривена камера”, да набројим само ауторе релевантнијих прозних радова који ми се посебно допадају.

Миле Раденковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.