Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два века врбаске „мале Сорбоне”

Лепота и знање: врбаске гимназијалке на прослави Дана школе (Фото П. Копривица)

Врбас – Једно од најзначајнијих места у историји школства у Србији свакако припада и врбаској гимназији која jeове године низом манифестацијаобележила два века постојања. Мало је образовних установа у овом делу Европе које могу да се похвале таквим угледом и традицијом, која је утемељена 1809. године, када је у Врбасу отворена Приватна латинска школа. Она је неколико деценија касније преименована у Конфесионалну (евангелистичку) граматичку школу, да би на стогодишњицу оснивања добила статус потпуне гимназије. Настава се одвијала на немачком и мађарском језику до 1925, а те године су отпочела и предавања на српском.

Током 19. века и између два светска рата, ова школа је била место где су образовање стицали многи виђени Срби тог времена, попут патријарха Георгија Бранковића, епископа Сергеја Каћанског, па Павла Којића, адвоката и председника Матице српске све до њеног пресељења из Пеште у Нови Сад. Међу матурантима из тог времена било је и много Врбашана немачке и мађарске националности који су, потом, стекли највиша звања у разним научним дисциплинама и били истакнути универзитетски професори у Будимпешти, Бечу и другим европским центрима.

– Гимназија, која од 1959. године носи име Жарка Зрењанина, слови за елитну образовну институцију у којој се увек тежило досезању максимално квалитетних услова наставе. И данас су наши ученици на факултетима широм Србије веома добри студенти, јер им критеријуми који овде важе омогућавају темељно усвајање средњошколског знања и стицање опште културе, што је драгоцено за наставак школовања – истиче за наш лист Светозар Вујачић, директор гимназије, коју данас похађа 720 ученика на друштвено-језичком, природно-математичком и општем смеру.

(/slika2)У последњих шездесет година, овде је матурирало више од 10.000 ђака, од којих је већина стекла факултетске дипломе, а многи и највиша научна звања. Према евиденцији Радосава Ивковића, који је у овој гимназији провео пуних 48 година – осам као ученик, исто толико као професор, а 32 године био је директор – најмање седамдесет њених некадашњих ђака стекло је, кроз касније школовање, титуле доктора наука. А најбољи ученик свих времена, како се то овде често истиче, јесте сада покојни академик Митар Пешикан, један од наших најистакнутијих лингвиста.

– Није случајно што врбаску гимназију поодавно зову „мала Сорбона” јер је, баш као и елитни париски универзитет, однеговала мноштво врхунских интелектуалаца. Она је била и остала својеврсни храм знања из којег се на даље школовање одлазило са великим самопоуздањем. Строги критеријуми нису били баук за наше ђаке, већ подстрек за развијање такмичарског духа и креативности, што потврђују и њихови успеси на разним такмичењима у знању, али и изузетно висока пролазност приликом уписа на факултете. То је и једна од најдрагоценијих вредности у двовековној историји ове гимназије – каже Радосав Ивковић.

Наш саговорник са уважавањем говори о стручности и људским квалитетима садашњег наставничког колектива, али и са особитим пијететом помиње „стару гарду“ професора, утемељивача „сорбонских манира“ у врбаској гимназији, као што су Александар Коровин, Коста и Мелита Јанчић, Михаило Поповић, Миодраг Тодоровић Шкица, Џајо Симићевић, Илија Драгић, Марија Влаов, Владимир Ђатић, Јосип Рот, Бела Пехан...

Петко Копривица

---------------------------------------------------

Тројка професора Поповића

Много се анегдота препричава и о некадашњим и о садашњим професорима гимназије „Жарко Зрењанин“, а посебно о њиховој строгоћи. У тим духовитим причама често се помиње име Маринка Поповића, који је пуне три деценије предавао математику и физику. Умео је често да каже како само Тесла заслужује петицу, док он као професор зна за четворку, а ученик може да добије евентуално тројку. Но, иако је био врло захтеван и шкрт приликом оцењивања, професор Поповић је многим генерацијама врбаске гимназије остао у најлепшем сећању.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.