Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три деценије Новог таласа

Но­во­та­ла­сна жур­ка у СКЦ, 1983.

Прошло је три деценије од настанка „новог таласа”, неформалног покрета који је крајем седамдесетих година прошлог века уздрмао југословенску јавност својим храбрим експериментима у музици и на сцени. Студентски културни  центар, „база” деловања припадника „новог таласа”, обележио је те дане изложбама и панел-дискусијама, а недавно су о овом феномену говорили главни „кривци” за покретање новоталасне бујице – Небојша Пајкић и Момчило Рајин, тадашњи уредници спољног програма СКЦ-а, уметник Коста Бунушевац и драматург Бранко Димитријевић.

Евоцирајући успомене на стварање последњег великог уметничког покрета у Југославији, Небојша Пајкић каже да је, доласком на место уредника Спољног програма СКЦ-а, 1977. године, затекао прилично досадну атмосферу.

– Од 1971. године почео је убедљиво најодвратнији период у српској историји. Ништа се није дешавало. У Студентском центру, где је преко дана пуштана класична музика, постављане су изложбе које су могли да разумеју само историчари уметности. Студенти нису били заинтересовани за то. Постао сам 1977. године уредник и одлучио сам да урадим нешто другачије – каже Небојша Пајкић.

Пајкић истиче да је било младих људи са идејама, попут бубњара Боре Лонге, који је тврдио да ништа не може да се уради. Међутим, у Београду је било људи који раде занимљиве ствари и отворио се простор за свежије идеје. Тако је Лонга у Студентски културни центар довео Косту Бунушевца. Поред њега, тада се у СКЦ-у појављују бендови „Лимуново дрво”, „Игра стаклених перли” и „Електрични оргазам” и полако се формира база за експериментално позориште и алтернативни рок, који ће касније добити и име – „нови талас”.   

– Један од главних протагониста био јер и Марко Пешић, аутор песме „Утисака пуна глава”. Певају је данашњи саветници председника Небојша Крстић и Срђан Шапер – присећа се Пајкић.

Коста Бунушевац је у то време направио представу „Драгиша, живот је чудна ствар”, која је изазвала буру изненађења, па и негодовања.

– Појавио сам се на сцени у црним хулахопкама, тегет џемперу и са розе минђушама, чула се пољска музика. Први пут смо позвали публику на бину, да учествује у представи – каже Коста Бунушевац.

Публика је представу доживела као скандал, било је звиждука и гађања поморанџама, говори Бунушевац.

– Међутим, није било реакције јавности, титоизам је био прилично незаинтересован. Тако да смо на миру могли да обављамо естетику и уметничку револуцију – констатује Бунушевац, сада професор на Академији лепих уметности.

Небојши Пајкићу су се, као уредничко појачање, придружили Момчило Рајин и Бранко Димитријевић, са својим позориштем „Догађај”. Димитријевић се присећа да су се за представе његовог театра увек тражила карта више, а имале су по сто и више извођења. 

– Недавно сам покушао да оживим једну од тих представа, чак смо имали и неколико проба, али то више није могуће извести. Најбоље је да представе живе својим животом у сећању људи – закључује Димитријевић.

– „Нови талас” је наставио да се шири читавом Југославијом – каже Небојша Пајкић. – У СКЦ су почели да долазе „Панкрти”, бенд који је у Словенији био забрањен, али је у Београду могао слободно да свира. Постојала је јака веза између Београда, Загреба и Љубљане.

– Појавило се много бендова па је направљен маратон под називом „Последња игра”. Свирали су „Идоли”, „Урбана герила”, „Шарло Акробата”. После тога су почеле да се наплаћују карте, долазила је комерцијална епоха – каже Небојша Пајкић, који је и сценариста филма Мише Радивојевића „Дечко који обећава”, својеврсног манифеста деловања „новог таласа”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.