Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сјај у трави, глас у ветру

Гроздана Олујић (Фотодокументација „Политике”)

Гроздана Олујић, светски познати писац бајки, антологичар и приповедач, после дугог ћутања, својим култним романима „Излет у небо”, „Гласам за љубав”, „Не буди заспале псе”, „Дивље семе”, преведеним на тридесетак језика и објављеним у Енглеској, Француској, Немачкој, Шпанији, Данској, Холандији, Норвешкој, Мађарској, Пољској, Бугарској, Румунији, Чешкој, Словачкој, Украјини, Русији, Литви, Индији, САД, Кини, придодала је нови роман „Гласови у ветру”, који је објављен у стотом, јубиларном „Колу”, Српске књижевне задруге. Реч је о антиратној књизи која негира постојање чистих раса и залаже се за јединство планете.

Гроздана Олујић је добитник најугледнијих наших и светских награда, почасни је члан Универзитета у Ајови (САД) и носилац данског Витешког ордена „Данеброг”.

Роман „Гласови у ветру” представља сложену поетску фреску 20. века. Судбина породице Арацки, судбина је српског народа који је кроз ратове, логоре, сеобе и бекства тешко пострадао, али није изгубио своју душу?

Јунак романа Данило Арацки је лекар, психијатар, који све и да жели не може да занемари значај који сећање има за појединце и народе. Јер, и „појединац и народ трају док траје сећање на себе”, како рече Марко Недић.

Данила Арацког мучи проблем „памћења и заборава”?

Језик памти. У маглама историје могу нестати државе и народи, али преко назива река, планина, насеља која носе имена ишчезлих племена, обележене су границе њихових држава, сведочећи коме припадају те реке, насеља, планине... Половине река, области и планина у САД, на пример, носе имена индијанских племена од Сијукс Ситија до реке Мисисипи...

Роман не говори само о судбинама Арацких, већ поставља и крупна метафизичка питања?

Питања су увек битнија, а одговоре тражи, налази или не налази свако за себе. У ткању живота појединац није то ткање, већ једна једина нит од које често много тога зависи.

Радња романа се догађа у једној дугој њујоршкој ноћи, у којој главни јунак Данило Арацки, у кошмару, разговара са својим мртвим прецима?

Призори у свести Данила Арацког нижу се муњевито, на јави, у сну, у полусну. Он сусреће своје мртве претке нестале у ратовима, под ледом, у огњу, на грани врбе, претке који су за сва времена остали без гроба, без дома у који би могли да се врате. Уморни од самоће и лутања кроз простор и време, живе једино још у сећањима свог црвенокосог потомка у сабласној њујоршкој ноћи у коју је сложен читав век прохујао у ратовима и немирима.

Налази ли јунак романа излаз из кошмара?

Налази. У танком зраку светлости, у пријатељству, у љубави, у раду...

Роман, иако на триста страна, личи на песму у прози?

Дуго се таложио, а онда излио на хартију као да је самога себе створио, исијавајући попут свих књига о „сећању и забораву” неку посебну светлост као потврду да живот јесте чудо које у себи, сем сурових одсечака стварности, садржи и магијску лепоту уверења да смисао постоји упркос злу и разарању и да није недохватан. Утопије, уз сва разочарања која су донеле неке од њих, неће престати да се увек изнова рађају. Без сна о љубави и доброти, човек би, једноставно, престао да постоји... Постао сјај у трави, глас у ветру...

Једна од јунакиња романа тражи стабло које јој је заробило душу и име. Личи на бајку, на магијски реализам, а догађа се у психијатријској болници „Губеревац”?

Читаоцу се и нехотице чини да не преврће странице књиге, већ пролази кроз неку померену јаву смештену између стварности и сна. Зар сви на сличан начин не пролазимо кроз живот – као кроз сан? Девојка из поменуте епизоде прва је Данилова болесница и стални извор страха да се из свесног живота лако може склизнути у несећање, у смрт.

Занимљива је улога жена у Даниловом животу и животима његових предака. Све су мање-више лепотице и кобнице: Петрана, Вета, Марта... Издваја се, ипак, Наталија?

Наталија је мајка, а мајке су не само оне које рађају, већ и оне које одржавају светост живота. Најтрагичнија је Вета, коју лепота води равно у смрт, претварајући њен вилински лик у мит о лепоти и уклетости жена из породице Арацки.

Данило Арацки из Каранова бежи у Београд, Хамбург, Њујорк, Хикори Хил, али се, затворивши круг, поново враћа у завичај?

Тај повратак окончава његово трагање за несталим братом и бекство од сулуде мржње на радном месту и у браку. Мржње, која га је и отерала у туђину, у свет који ни у сну није могао да прихвати. Из којег је морао или да оде, или да нестане. Повратак у Караново и Београд био је неминован.

Данило успева да избегне судбину губитника?

Делимично. Нашавши пријатеље и дете несталог брата, он налази не само себе већ и разлоге за живот, који је велика тајна, чудо које се стално троши и обнавља, али – траје.

Из живота јунаци лако склизну у смрт?

У смрт, сан или јаву. Можда је зато роман близак некој врсти будног сна у коме тамна страна душе губи битку, упркос великом злу око нас, и у нама. Данило не пристаје на улогу губитника јер је уверен да излаз из зла постоји, као што постоји и зрнце светлости, зрнце наде у сваком од нас.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.