Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прича о Генђију

Илустрација инспирисана романом о Генђију из 19. века

У писму које је у августу1933. кнез Павле Карађорђевић упутиогоспођи Мери Беренсон (супрузидугогодишњегкнежевог пријатеља Бернарда Беренсона, истакнутог стручњака за ренесансну уметност), кнез Павле је, између осталог, написао: „Моје једино упориште је уметност и она ми надокнађује многе ствари.Баш сам завршио са последњом књигом о Генђију – тако је диван и добар, колико и рани примерци.”

„Генђи моногатари” или „Прича о Генђију”врхунски роман класичног Јапана, ауторке Мурасаки Сакибу, настао је пре више од 1000 година. О ауторки романа мало се зна. Мурасаки Сакибу је можда само надимак списатељице и песникиње која је живела у раздобљу Хејан (973–1020), које слови за златно доба јапанске дворске културе.

Пореклом из високог јапанског племства, Мурасаки Сакибу,након мужевљеве смрти,постаје дворска дама код царице Акико. Након доласка на двор, 1002, почиње да пише причу о Генђију коју је (претпоставља се) завршила 1010. Роман се састоји од 54 поглавља, релативно независних, који заједно причају о животу „сјајног принца” Генђија (сина императора и његове омиљене конкубине): од рођења, преко пријатељстава и љубави, успона на двору па до пада у немилост код императора, егзилу и његовој сукцесивној рехабилитацији...

На више од хиљаду страна, поред централне личности, у галерији ликова (више од 400) смењују се ликови који не затамњују принца – ненадмашног хероја.

Иако је настао у древном Јапану, „Генђи моногатари” сматра се првим модерним психолошким романом у свету. Мада је основна тема романа љубавни живот принца, списатељица је живим и сочним стилом дочарала живот и нарав друштва у јапанској престоници (садашњем Кјоту) тог времена, посветивши посебну пажњу осећањима ликова и психолошким нијансама њихових односа. У роману се често наилази на ауторкине интервенције– лична размишљања– помоћу којих се мисли протагониста раздвајају од запажања посматрача. Овај елемент, заједно са рафинираном психолошком интроспекцијом, доприноси утиску крајње модерности романа написаног пре десет векова.

Мурасаки можда за Јапанце представља оно што је за Грке представљао Хомер. Ипак, у приповедању крхке дворске даме нема ратова иокрутних убистава. Реч је о љубавном роману – архетипуженске литературе – који код читаоца буди чудан осећај интимности.

Значајан део романа посвећен је љубавним авантурама принца, који је осликан као неодољив љубавник, али који је, као и сви остали, човек са слабостима и не служи као пример врлине. Лик Генђија није историјски, иако је сигурно моделиран по угледу на стварне личности. Он представља инкарнацију естетског идеала дворског човека: лепог, образованог и префињеног, врсног познаваоца литературе, уметности, калиграфије и музике. Одважан са мушкарцима, љубазан са женама, очаравајући са децом, шармантан са љубавницама и супругама, лојалан са пријатељима, Генђи је херој пријатног карактера.

Протагониста Генђи није представљан као класични Дон Жуан: иако леп и заводљив, он је обдарен етичком префињеношћу која од њега прави пријатеља и заштитника жена, вољених и остављених. Он ужива у лепотама живота схватајући његов ефемеран карактер. Љубав је краткотрајна, док је дворско друштво, које списатељица са прецизношћу слика, неизбежно полигамно.

Западни свет је упознао ово ремек-дело познодревне јапанске књижевности тек двадесетих година прошлог века када је Артур Вејлипревео роман на енглески.

Једног јунског дана 1924.у Блумсберију,енглеска књижевницаВирџинија Вулф, охрабрена обећањем уредника „Вога” да ће добити 20 фунти за рецензију романа „Прича о Генђију”, коју јеВејлиуправо превео, почиње да чита причу јапанске Шехерезаде: „У једном царству живела је дама, не башвисоког рода, коју је император волео више од свих осталих...”

Енглеска списатељица констатује даје реализам ове повучене дворске даме друкчији од Толстојевог, Сервантесовог и Дикенсовог. „Њен реализам је различит од западног”, закључује Вулфова. „Леди Мурасаки избацује грубост и вулгарност: мирна и блага, са својим образовањем, интуицијом и смислом за игру, она је савршена уметница која креира незаборавни лик сјајног принца.“И ми читамо очарани и не желимо да престанемо да посматрамо са Генђијем сребрну месечину, слушамо глас дивље патке и уживамо у свим укусима живота.

За јапанолога Ренеа Сифера, који је причу о сјајном принцу превео на француски, „то није прича, ње скоро и да нема, посебно у последњим поглављима, тај роман је клима, атмосфера, стање душе, мирис процвалог дрвета шљиве и акорд цитре”.

Важан елемент у приповедању Мурасаки Сакибује и истанчан осећај за протицање времена: прошлост, садашњост и будућност се мешају и подједнако су активни.

Стога, ни запис Маргерит Јурсенар није случајан: „Мурасаки Сакибу је Марсел Пруст јапанског средњег века: то је жена која поседује генијалност, осећај за друштвене промене, људску драму... Нико није успео боље, ни у једној књижевности.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.