Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА

"Партнери или полазници". Никада тако јасно као до сада у Србији нису дефинисане две могуће политике према Европској унији. И за обе би се могло рећи да нису погрешне.

Бити партнер с Европом значи заједнички радити на прикључењу Србије ЕУ. Јер, то прикључење није само у интересу Србије. У интересу је, мора бити, и осталих европских земаља. Ако таквог интереса нема, ако је интеграција Србије у ЕУ само српска и ничија друга жеља, онда нешто озбиљно није у реду са европском идејом, па и са европским интересом. Али, ако је то заједничка ствар, ако ће сви из тога имати неке користи, онда се не могу пред Србију стављати све нови и нови захтеви које је она све теже у стању да испуни. Србија је Хашком трибуналу до сада испоручила двојицу својих бивших председника, једног премијера, једног вицепремијера, више министара и готово читав генералштаб. Али, опет јој се каже да недовољно сарађује са Хагом и да зато не рачуна на улазак у ЕУ. Ту заиста нешто није у реду. Зато и подсећање на партнерство у овом послу никако није на одмет.

Са друге стране, Србија није у положају да преговара око правила игре у ЕУ. Она већ постоје и на Србији је да та правила разуме и да научи да игра по њима. Баш онако као што су то научиле и све друге земље које су ушле у ЕУ. Изузеци су могући, али само привремено, као прелазно решење. И што је за неку земљу мање изузетака, што је уопште из ње мање захтева да се они направе, то је дотична земља спремнија да постане члан европске породице. Србија се заиста учлањује у један важан клуб. И није добро да то учлањење започне расправом са портиром око блатњавих ципела или око бахато паркираног аутомобила.

Но, ако су обе политике исправне, у чему је онда проблем? Као и увек, нису проблем начела, већ њихова примена. Да се правила морају поштовати ако хоћете да играте, то није спорно. Спорно је шта је правило. И доиста, како тачно гласи правило које Србија тренутно крши? Да земље ЕУ морају сарађивати са судом за бившу Југославију? Али, зар Србија не сарађује? Не, јер није ухватила једног генерала. Добро, није га ухватила, али шта с тим? Европа је пуна неухваћених лопова и убица. Но нико тамо не зауставља возове, не затвара школе и болнице, док све убице не буду ухваћене. Европа нам је драга, али нам је драг и здрав разум. Европа мисли да због једног генерала треба све да стане. Не у Европи, већ у Србији. Тешко да ће и један разуман човек из Србије бити одушевљен таквом идејом. Заправо, ни разумни људи из Европе не би требало баш да се таквом идејом поносе.

Ћорсокак у коме се Србија сада нашла показује још нешто. Ми не мислимо на то шта ћемо да урадимо ако ствари лоше крену. Немамо "излазну стратегију", што би се рекло у војсци. Србија доиста свим срцем жели у ЕУ. Толико свесрдно, да неће ни да размишља шта ће да уради ако се то изјалови, што је сасвим у складу са српским менталитетом – "неће ваљда" и "лако ћемо". Али, то доиста није европски резон. Управо је Европа измислила осигуравајућа друштва. Можда би први европски корак Србије и требало да буде – да се осигура. Неко овде треба да седне и да озбиљно размисли – шта ако ова ствар са ЕУ пропадне? Није важно због кога, али шта ће Србија да уради у таквом случају? Да загњури лице у руке и зарида? Или да извади неку хартију из џепа и каже: "Добро, кад је већ тако, онда ћемо да урадимо то-и-то".

Али, ко у Србији уопште тако размишља? Радикали, од којих еврократе с гађењем окрећу главе, такође врте опште фразе о настављању прикључења ЕУ. Или, евентуално, понове неко опште место о Русији и Кини. То је премало за једну "националистичку" и "десну" странку, чак и са 4 одсто подршке, а камо ли за странку са 40 одсто гласова и на ивици преузимања власти. И влада уме да затегне односе са ЕУ (на ужас бар две чланице коалиције). Али, шта ако ти односи сутра стварно пукну, на то, изгледа, нико тамо неће ни да помисли.

Можда је дошло време да се мисли и на то. Има ли ЕУ у Србији уопште алтернативу? Како та алтернатива изгледа? И колико она тачно кошта? А онда, када са тим упознамо јавност, све ће нам бити лакше. Да затегнемо односе док нас коначно не признају за партнере. Или да збиља закључамо све школе и фабрике. И да сви одемо у шуму да тражимо генерала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.