Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Криза подстакла штедњу

На девизним штедним улозима грађана Србије на крају 2009. године било је 5,9 милијарди евра. Девизна штедња, која је на крају 2008. износила 4,7 милијарди евра, прошле године је повећана за 1,2 милијарде евра. Грађани су лане у девизама уштедели готово 20 одсто више, упркос економској кризи, паду стандарда и растућој незапослености. Како је недавно изјавио министар економије Млађан Динкић, у прошлој години списак оних који су тражили посао био је дужи чак за 60.000 имена.

Упућени ће рећи да поређење са 2008. није меродавно, јер је она била изузетак. Само у октобру те године због страха од светске економске кризе са књижица и рачуна повучено је 895,2 милиона евра, али повећање девизних штедних улога у 2009. чак за петину ипак нешто говори.

Да ли су се Срби, можда, коначно оканули олаког трошења и опонашања пијаних богаташа?

Др Ђорђе Ђукић, професор београдског Економског факултета, сматра да су прошле године банке највише привукле девизне штедише веома примамљивим каматама, у просеку око седам одсто. Према подацима НБС, од 29. октобра до 18. новембра банке су прикупиле рекордних 382,6 милиона евра, што у берићетној 2007. години нису успеле ни до 30. новембра, када је максимум износио 320,6 милиона евра.

– Банкарски сектор је високо капитализован, па су штедише, пошто су их тестирали у 2008, стекле поверење у банке – каже Ђукић. – Штедња девиза се показала као најсигурније улагање са великим приносом и сигурношћу. Уноснијих улагања за сада нема. Берза је већ подуже замрла, мали акционари су највише изгубили, а тржиште некретнина је депресирало. Камате сада доносе већи принос и од рентирања некретнине. У условима најдубље економске кризе после Другог светског рата показало се да је највеће богатство имати готовину, која се претвара у уносну штедњу. На другој страни, људи са великом готовином немају могућност да остваре такав принос без ризика.

Ђукић каже да је наравоученије светске кризе: домаћинства која имају уштеђевину, могу да издрже и највеће ударе, као што је губитак посла.

– Они који су се непромишљено задуживали, не размишљајући о штедњу, као Американци, научили су колико то кошта, укључујући и банкротство – указује наш саговорник. – Дакле, враћамо се домаћинском понашању, што важи за обичне људе, али и за државу. Пре него што се узме кредит, мора дебело да се размисли за шта се узима и може ли да се врати, а не по оној – лако ћемо. У Србији преовлађују такозване мале штедише, са улозима до 5.000 евра, што говори да је преовладало мишљење да се мора имати нека резерва.

Иначе, недавно међународно истраживање Ерсте банке показало је да грађани Србије, за разлику од суседа, придају нешто мањи значај штедњи. Штеди само 22 одсто испитаних, док 78 одсто не штеди. Од оних који штеде, више од половине успева да остави на страну до 50 евра месечно, око 18 одсто између 51 и 100 евра, а око десетина између 101 и 200 евра. У просеку 82 евра месечно. У Мађарској се у просеку штеди око 53 евра, у Украјини 48 евра, Румунији 43 евра, а у Чешкој око 95 евра месечно.

Др Млађен Ковачевић, указује да је Србија по склоности њених грађана да штеде веома ниско котирана. На лествици Светског економског форума она је у 2009. била на123. месту од 133 рангиране земље, а 2008. на 125.

– Кад се износ укупне штедње грађана код нас стави у однос са бројем становника, долази се до истине да има знатно сиромашнијих земаља у којима се више штеди у банкама – каже Ковачевић. – Нижу стопу националне штедње од Србије има само десетак најсиромашнијих земаља. Колико год се тврдило супротно, грађани Срби још немају потпуно поверење у банке. Поред тога, због ниског курса евра, тешко се може одолети путовањима у иностранство и увозној роби. Сви аранжмани по свету за Нову годину су разграбљени. Према томе, прошлогодишње повећање девизне штедње за око петину само је последица враћања онога што је у 2008. повучено, али и укинутог пореза на камату и повећања државне гаранције штедног улога са 10.000 на 50.000 евра.

Поменуто истраживање је ипак показало да је и криза имала осетан утицај на понашање становништва у региону централне и источне Европе. Другим речима, кад је криза више се штеди, што су потврдили и пословично галантни Срби. Штедња се полако претвара у све стабилнију навику, што има и стручно објашњење.

Социолози тврде да ће се потреба људи да осигурају оно што имају, уместо да добију оно што немају, повећати управо због садашње финансијске неизвесности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.