Између два пописа 110.000 становника мање

Oд почетка до средине априла 2011. године више од 50.000 особа спровешће свеобухватни попис становништва Србије. Резултатима пописа биће утврђен укупан број становника, домаћинстава и станова у Србији, као и њихов распоред на нижим територијалним нивоима: управним окрузима, општинама, градовима и насељима. База пописних података требало би да омогући брзу и ефикасну обраду података и да задовољи потребе корисника података из области популационе политике, просторног планирања, реализације генералних и регионалних урбанистичких пројеката и стамбено-комуналних делатности. Попис припрема, организује и спроводи Републички завод за статистику, а у обављању појединих послова учествују и министарства одбране, правде, унутрашњих и спољних послова, Министарство за Косово и Метохију и Републички геодетски завод. Подаци прикупљени у попису, наводе надлежни, користиће се искључиво у статистичке сврхе.

Законом о попису регулишу се обавезе и дужности давалаца пописних података и особа које пописују. Анкетирани је дужан да пружи податке који се од њега траже и да на сва питања да тачне и потпуне одговоре, а ако одбије да одговори на питања или да нетачне податке предвиђена је новчана казна од 20.000 до 50.000 динара. Попис становништва је најобимније и најкомплексније статистичко истраживање. Већина држава Европе планира да наредни попис спроведe 2011. године како би се обезбедила оптимална упоредивост података међу земљама. Подаци о броју становника биће познати крајем пописне године, док ће коначна обрада свих унетих података бити завршена у децембру 2013. године. За финансирање пописа биће обезбеђено око 2,8 милијарди динара из републичког буџета.

– Према пројекцијама становништва за 2011. годину у Републици Србији (без података за Косово и Метохију) очекује се смањење за око 110.000 становника у односу на попис из 2002. (тада је пописан 7.498.001 становник) – каже Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику.

(/slika2)По њеним речима овим пописом се одређује број становника, полна и старосна структура, брачно стање, број живорођене деце, миграционе, образовне карактеристике и друго. Пописивачи ће ићи од врата до врата, методом интервјуа ће бележити податке о особама, домаћинствима и стамбеним јединицама. За сваки стан ће се уписивати карактеристике, основ коришћења стана, број соба, површина кухиње, опремљеност инсталацијама, година подизања зграде у којој се пописани стан налази, од каквог материјала су изграђени зидови и томе слично. Добиће се подаци о томе колика је просечна старост наших становника, њихово образовање, вероисповест, националност, затим колико у Србији има самачких домаћинстава, просечна величина домаћинства, колико генерација живи у њему, колико их живи на селу, а колико у граду. Седам месеци након пописа становништва биће спроведен попис у области пољопривреде, а последњи у овој области спроведен је 1960. године .

– Из претходног пописа највише је тражен податак о броју неписмених грађана Србије – истиче наша саговорница и додаје да их је било 232.925, од којих је 172.000 било старије од 65 година.

У овом попису биће прикупљени и подаци о броју домаћинстава која поседују рачунар, као и то колико знају да раде на њему, да ли користе Интернет, електронску пошту...

– Први пут у попису 2011. за особе које су се доселиле из иностранства имаћемо податак о главном разлогу досељења у Србију – каже Лакчевић.

Нада Ковачевић

---------------------------------------------------------

На једног пописивача 100 домаћинстава

За потребе пописа територија Републике Србије биће подељена на пописне кругове (45.000 до 50.000 пописних кругова), при чему један пописни круг у просеку обухвата око 100 домаћинстава.

Уколико пописивач не нађе никог у стану оставиће обавештење о следећем доласку. Пописивачи ће имати легитимацију са фотографијом и печатом Републичког завода за статистику.