Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Између два пописа 110.000 становника мање

Породилиште у Вишеградској: како против беле куге (Фото А. Васиљевић)

Oд почетка до средине априла 2011. године више од 50.000 особа спровешће свеобухватни попис становништва Србије. Резултатима пописа биће утврђен укупан број становника, домаћинстава и станова у Србији, као и њихов распоред на нижим територијалним нивоима: управним окрузима, општинама, градовима и насељима. База пописних података требало би да омогући брзу и ефикасну обраду података и да задовољи потребе корисника података из области популационе политике, просторног планирања, реализације генералних и регионалних урбанистичких пројеката и стамбено-комуналних делатности. Попис припрема, организује и спроводи Републички завод за статистику, а у обављању појединих послова учествују и министарства одбране, правде, унутрашњих и спољних послова, Министарство за Косово и Метохију и Републички геодетски завод. Подаци прикупљени у попису, наводе надлежни, користиће се искључиво у статистичке сврхе.

Законом о попису регулишу се обавезе и дужности давалаца пописних података и особа које пописују. Анкетирани је дужан да пружи податке који се од њега траже и да на сва питања да тачне и потпуне одговоре, а ако одбије да одговори на питања или да нетачне податке предвиђена је новчана казна од 20.000 до 50.000 динара. Попис становништва је најобимније и најкомплексније статистичко истраживање. Већина држава Европе планира да наредни попис спроведe 2011. године како би се обезбедила оптимална упоредивост података међу земљама. Подаци о броју становника биће познати крајем пописне године, док ће коначна обрада свих унетих података бити завршена у децембру 2013. године. За финансирање пописа биће обезбеђено око 2,8 милијарди динара из републичког буџета.

– Према пројекцијама становништва за 2011. годину у Републици Србији (без података за Косово и Метохију) очекује се смањење за око 110.000 становника у односу на попис из 2002. (тада је пописан 7.498.001 становник) – каже Снежана Лакчевић, начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику.

(/slika2)По њеним речима овим пописом се одређује број становника, полна и старосна структура, брачно стање, број живорођене деце, миграционе, образовне карактеристике и друго. Пописивачи ће ићи од врата до врата, методом интервјуа ће бележити податке о особама, домаћинствима и стамбеним јединицама. За сваки стан ће се уписивати карактеристике, основ коришћења стана, број соба, површина кухиње, опремљеност инсталацијама, година подизања зграде у којој се пописани стан налази, од каквог материјала су изграђени зидови и томе слично. Добиће се подаци о томе колика је просечна старост наших становника, њихово образовање, вероисповест, националност, затим колико у Србији има самачких домаћинстава, просечна величина домаћинства, колико генерација живи у њему, колико их живи на селу, а колико у граду. Седам месеци након пописа становништва биће спроведен попис у области пољопривреде, а последњи у овој области спроведен је 1960. године .

– Из претходног пописа највише је тражен податак о броју неписмених грађана Србије – истиче наша саговорница и додаје да их је било 232.925, од којих је 172.000 било старије од 65 година.

У овом попису биће прикупљени и подаци о броју домаћинстава која поседују рачунар, као и то колико знају да раде на њему, да ли користе Интернет, електронску пошту...

– Први пут у попису 2011. за особе које су се доселиле из иностранства имаћемо податак о главном разлогу досељења у Србију – каже Лакчевић.

Нада Ковачевић

---------------------------------------------------------

На једног пописивача 100 домаћинстава

За потребе пописа територија Републике Србије биће подељена на пописне кругове (45.000 до 50.000 пописних кругова), при чему један пописни круг у просеку обухвата око 100 домаћинстава.

Уколико пописивач не нађе никог у стану оставиће обавештење о следећем доласку. Пописивачи ће имати легитимацију са фотографијом и печатом Републичког завода за статистику.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.