Како је утврђена војна неутралност

Одлуку о војној неутралности Скупштина Србије донела је у оквиру Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, која је усвојена 26. децембра 2007. године са 220 гласова народних посланика. Резолуција се односила на Косово и Метохију, а један њен члан утврдио је војну неутралност, на следећи начин: „Због укупне улоге НАТО-а, од противправног бомбардовања Србије 1999. године без одлуке Савета безбедности до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО ’коначан орган’ власти у ’независном Косову’, Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању”.

На седници на којој је ова резолуција усвојена посланицима су се обратили председник Србије Борис Тадић и тадашњи премијер Војислав Коштуница, а говорили су о државној политици према Космету. У посланичкој дебати је, међутим, доста времена потрошено на спорење око војне неутралности. Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, казао је да је та одредба потпуно неприхватљива „тим пре што се зна да је свака земља која је ушла у ЕУ, претходно постала чланица НАТО-а”. Оштре критике на исти члан резолуције имао је и Г17 плус, чији су посланици гласали за резолуцију. Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе, казала је да је за ту странку „неприхватљива одредба о војној неутралности”.

И пре него што је дошла у парламент, резолуција је изазвала оштре полемике у јавности због одредбе о војној неутралности, а тадашњи и садашњи министар одбране Драган Шутановац казао је: „Резолуцијом се само констатује де факто стање, а оно је такво да смо ми сада војно неутрални, али се не доноси одлука заувек и за убудуће”. Вук Јеремић, тадашњи и садашњи министар спољних послова, рекао је да „Србија данас није члан ниједног војног савеза, а резолуција експлицитно наводи да Србија неће ни бити члан ниједног војног савеза све до директне одлуке грађана на референдуму”.

Војни аналитичар Зоран Драгишић тада је казао да би, да је посланик, „са обе руке гласао за овакву резолуцију, јер она не забрањује улазак у НАТО, већ каже да ће се о томе одлучивати на референдуму, што је и Уставом предвиђено”.