Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златибор кубури с бесправним доградњама

Да ли је позната планина због дивље градње на „стубу срама“ неправедно, ко прети председнику општине Чајетина, како су овде прошла рушења бесправно саграђеног...
Милан Стаматовић

Златибор – Кад се у новије време помене Златибор, прва помисао на идиличну слику мирисних ливада и пашњака обично одлети ка призорима урбанизоване планине препуне објеката у центру. Градио је некад овде ко је где хтео, вилама и викендицама зелену висораван прекривао, почеци овдашњег туризма по тој дивљој градњи остаће трајно упамћени. И мада овде одавно више нема такве непланске градње и само појединачни примери каткад одступе од тог правила, стереотип о Златибору као планини где се и сада дивље гради код неких увелико царује.

 – Мислим да је такво стављање Златибора на „стуб срама“ неправедно, јер последњих година овде нема бесправно саграђених објеката у урбаној зони. Има покушаја бесправних доградњи, где инвеститори одступају од грађевинске дозволе, и то у промени намене објекта, али је то неколико десетина случајева. Кад се све сабере, уназад 20 година је овде било бесправних око 1.200 објеката, од чега је 350 по старом закону легализовано. А шта је то у односу на Србију где има милион бесправно подигнутих објеката, или Вождовац, где је сада таквих око 20.000 грађевина. Разлика између нас и њих је што ми тај проблем истичемо и отворено говоримо о њему, с циљем да уверимо инвеститоре да у редовној процедури могу добити дозволе и могућност да граде – каже за „Политику“ Милан Стаматовић, председник златиборске општине Чајетина. Нашем разговору с њим присуствовали су и Синиша Булатовић, начелник чајетинске Општинске управе, и Бојана Божанић, помоћник председника Стаматовића.

 Први човек Златибора не крије да је у неко време, посебно током деведесетих прошлога века, овде било прилично случајева дивље градње, али је то потом демократска власт зауставила, условивши нову градњу усвајањем Регулационог плана. Али на тај план се годинама чекало, па су поједини нестрпљиви инвеститори – и то мањи, будући да већи који овде граде модерне хотеле увек поштују закон – кренули да нове апартмане и пословне просторе добијају тако што ће у њих претварати сутерене и таване у својим дотадашњим здањима. Направе то противзаконито, па онда подносе захтев за легализацију.– Таквима је погодовао и ранији закон из ове области. (/slika2)Имали су могућност да добију грађевинску дозволу (и с њом су почињали градњу), а да не плате накнаду за уређење грађевинског земљишта општинској управи. То им је остављало међупростор да се само са том дозволом појаве пред банкама за кредит. Завршили би онда своје објекте, па се појављивали тек кад продају апартмане. Ту онда има посла и за истрагу инспектора за привредни криминал, будући да је очигледно постојала спрега између појединих службеника и инвеститора – напомиње чајетински председник.

 По његовим речима, новим законом о планирању и изградњи, буде ли се поштовао, то више неће моћи. Они инвеститори који се одлуче на бесправну градњу биће кривично гоњени и притварани, а закон сада даје и могућност да се градилишта запечате. До сада би инспектори написали решење о томе, али инвеститори су настављали да раде као да се ништа није догодило. А више реда на Златибору омогућавају и нови Регулациони план, усвојен прошле године којим се простори градње проширују на нова подручја (Семегњево, Рибница, Шаиновци, Око, Смиљански закоси), као и будући Просторни план на коме се увелико ради. Већ су неке градње кренуле у тим новим зонама: „Хемел“ гради нови хотел и луксузне апартмане на удаљеном подручју Зове, за градњу 120 апартмана у Семегњеву су заинтересовани Холанђани, на подручју Влаовине ничу тениски терени...

 Чајетинска власт се минулих година осмелила да уђе у директан обрачун са бесправним градитељима, најавивши рушења појединих дограђених делова здања. Председник општине истиче да су у зиму 2007. године кренули да руше два објекта у насељу Палисад, али су их инвеститори предухитрили и сами порушили бесправно. Он истиче да је најжешће тада било приликом заустављања покушаја недозвољене градње код Националне куће на Златибору, кад је ова локална самоуправа, како каже, и другим инвеститорима показала решеност и озбиљност у овим намерама.– Наравно, има и оних којима смета овакав наш приступ. Повремено је било и претњи, притисака. Ето, чланови породице једног инвеститора из Београда, који је на Златибору бесправно градио, лично су ми претили, па је о томе поднета пријава Тужилаштву. Истрајали смо, нисмо му дозволили да гради, земљиште вратили у првобитно стање. Али, како чујем, он је упоран, покушава да настави да гради и то под другим именом. Није лако изаћи с таквима накрај, зарада у овим пословима је понекад огромна. Тај инвеститор је оштетио и општински и државни буџет, па и купце и извођаче радова, тако да ће сада бити предмет истраге инспектора за привредни криминал. А и полиција је почела да се укључује у контролу рада инвеститора, нарочито од када се прошлог лета срушио један новосаграђени апартмански објекат због жеље да саграде што више квадрата – напомиње Милан Стаматовић.

 Према његовој оцени, држава би могла више да помогне овој локалној самоуправи, будући да до сада у овоме није било подршке надлежних министарстава. Проблем је што су у малој чајетинској општини изражене потребе за комуналном полицијом, а њу могу да оснују само већи градови.– Ако би се држава бесправном градњом озбиљно позабавила, брзо би проблем био решен. Јер несхватљиво је да станове, врло вредну робу, физичка лица могу слободно да промећу, без довољно контроле и регистроване радње, док, рецимо, онај ко продаје сир и кајмак на пијаци радњу мора да региструје. Таквим односом држава губи део капиталне добити, а оштећени су и они који раде легално, поштују закон – каже на крају председник општине Чајетина.

Бранко Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.