Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско – хрватско форсирање границе

Један од првих задатака новог помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу Здравка Поноша биће да као председник комисије за разграничење покрене обустављене преговоре о граничној линији са Хрватском. A у Хрватској је, непосредно након што је изабран нови председник Иво Јосиповић, осјечко-барањски жупан Владимир Шишљагић затражио покретање преговора о том граничном проблему тврдећи да је на прагу „отимачина хрватске територије која се мора зауставити”.

Реч је о спорном делу државне границе на Дунаву, односно око 11.000 хектара земље уз војвођанску страну ове велике реке, укључујући и Вуковарску и Шаренградску аду. Проблем је „узроковао” природни феномен померања Дунава према западу и у том правцу ерозија обала, што траје стотинама годинама, дакле од  времена када на том подручју није било међудржавних граница.

Своје право на тих 11.000 хектара земље и ритова Хрватска доказује катастрима још из доба аустријске царевине. По истом принципу, власници из Србије на десној обали имају укњижених око 3.000 хектара.

Хрватска инсистира да се поштују постојеће земљишне књиге и да граница иде линијом власништва, док Србија не доводи у питање власништво према катастру, али заступа став да граница иде средином Дунава.

У Влади Србије за „Политику” је речено да је прави тренутак за обнављање разговора о овом питању које не само да оптерећује билатералне односе него стоји на европском путу обеју држава. „Мислим да у разговорима треба да пратимо три принципа. Први је већ утемељен у међународној пракси и показује да границе великих река раздвајају државе, други је да се олакша живот људима на том подручју и трећи је да пратимо реално стање”, каже саговорник „Политике” из владе и наглашава да је нормално да онај ко има имовину може и да је користи. „Али далеко да то може да успоставља линију државног разграничења”, додаје он.

Спорне енклаве на левој обали Дунава, у Војводини, налазе се на неколико места. Највећа је уз саму границу, где Дунав долази из Мађарске. Тако би, уколико би граница ишла према хрватском предлогу, суседна република контролисала ток највеће европске реке на стратешки најосетљивијем месту.

Уз неколико мањих енклава посебно је значајна она која захвата и предграђе Апатина. А управо то подручје је и повод најновијег „потпаљивања” овог граничног проблема. Наиме, Шишљагић тражи покретање овог питања због намере општине Апатин да неколико километара од центра града изгради велику речну луку која би захватала спорну територију.

У Влади Србије за „Политику” је речено да очекују да ће бити довољно разума на хрватској страни како би се дошло до решења које се фактички већ примењује на терену и како се не би ишло на арбитражу и даље одуговлачење овог важног питања.

Делегације Србије и Хрватске последњи пут су разматрале ово питање 2003, али без резултата. Наводно крајем деведесетих, на састанку који је организовао управитељ тадашњег подручја УНТАЕС Жак Пол Клајн, постигнут је договор да граница иде средином реке, али писаног споразума о томе није било.

Хрватска, иначе, има лоша искуства о граничном натезању са Словенијом, која је захваљујући чињеници да је већ чланица ЕУ то користила као притисак на Хрватску успоравајући њено прикључење тој богатој заједници држава. Неколико пута до сада тадашњи хрватски премијер Иво Санадер истицао је да се у том погледу „Хрватска неће понашати према Србији као Словенија према њој”, а слично је протеклог лета изјавио и бивши председник Стјепан Месић.

Србија, осим овог спора, има и проблем око статуса Косова који отвара и гранични спор на југу.

Радоје Арсенић
Биљана Митриновић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.