Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штедња – најбољи извор кредита

Милијарда евра девизне штедње у Комерцијалној банци најбољи је знак враћеног поверења грађана у ту банку, али и укупан домаћи банкарски сектор. То је и доказ да су се банке успешно избориле са ударом светске кризе, чији ће се негативни ефекти још дуго осећати у Србији и због којих нећемо моћи да рачунамо на обиље релативно јефтиног новца као пре, оценио је гувернер НБС Радован Јелашић, на јучерашњој пригодној свечаности поводом прве милијарде евра уштеђевине у тој банци.

Та милијарда евра у Комерцијалној банци, како је рекао гувернер Јелашић, доказ је да и банке са већинским домаћим капиталом могу успешно да се боре са конкуренцијом. Он је указао и на то да штедња добија све важнију улогу као извор банкарских кредита. Од укупне билансне суме банака у Србији, око 27,5 одсто су депозити грађана, 22,6 је капитал банака, а 10,5 процената су средства од позајмица у иностранству.

На пораст штедње у Србији, како је оценио, највише је утицала смањена потрошња грађана због кризе. Гувернер је подсетио да је крајем 2009. девизна штедња премашила шест милијарди евра, а за првих 15 дана јануара повећана за додатних 36,7 милиона евра, чиме је достигнут рекорд од 2000, напомињући да је лане штедња у банкама повећана за 1,2 милијарде евра. Од те суме 51,8 одсто су депозити орочени на време дуже од шест месеци. За прикупљање прве милијарде евра штедње у целој Србији, нагласио је, биле су потребне три године – од 2001. па до краја 2003.

Председник Извршног одбора Комерцијалне банке Ивица Смолић истакао је да је банка у протекле четири године више него удвостручила број штедиша – сада их је око 544.000. Од Нове године штедња у банци расте по 1,5 милион евра дневно. Од укупних депозита банке око 96,2 одсто су улози до 10.000 евра, а 80 процената су до 50.000 евра.

Смолић је потврдио да је јуче уплаћено 117 милиона евра за докапитализацију Комерцијалне банке, према споразуму који је крајем прошле године потписан са ЕБРД, Међународном финансијском корпорацијом, немачким инвестиционим фондом ДЕГ и Шведским фондом за инвестиције у земље у развоју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.