Криза криза е па шта је…

Данас смо имали састанак целе организације са новим главним дишом, да сазнамо из прве руке шта се иза брда ваља и какве ће нове промене да се десе у нашој организацији. Сала је била пуна, да ли из разлога што сви брину какве ће се промене догодити код нас, или из жеље да се збрише из канцеларије?!? Мислим да је разлог управо тај што сви у време кризе брину шта ће се догодити и какве се новине припремају у позадини.

Нови диша је сасвим кул тип, што би рекли клинци. Лепо изгледа, нема вишак килограма, а седа коса му сасвим лепо стоји и добро се слаже са сивим оделом функционера. Енглески, који му није матерњи не «спикује» баш течно, француски изгледа није „његова шољица чаја“ уопште, али боже мој, нисмо сви савршени, зар не?

Долази са севера и „мртав је хладан“, што би ми Срби рекли, ‘бе му се за разно-разне интересе који покушавају да превладају и уреде политику наше организације. Он се уфурао у свој пословни задатак илити изазов и нема намеру, овако на први поглед, да попусти пред притисцима.

То ми се јако допада, волим тај лични интегритет…Скоро несвесно ми се намеће поређење са домовином ми, Србијом и њеном владајућом гарнитуром. Ко би тамо имао снаге за такве резове, ни по бабу ни по стричевима, питам се питам?!? А опет диша има пуно респекта за сваку јединку у нашој организацији, за сваког лепу реч, захвалност и пуно поштовања.

Пошто је одржао поздравну беседу и објаснио у грубим цртама главне црте предстојеће реформе наше организације, при том се стриктно придржавајући додељеног му времена од 15 минута, обраћа се нама, публици и каже да је ту да одговори на сва наша питања, ма колико то трајало, стоји нам сасвим на располагању, « as long as you wish », другим речима каже, ту сам ради вас…Подвлачи да је он политичар и да ће настојати да одговори на сва наша питања најбоље што може. Наглашава, да у случају неких изразито техничких питања, задржава право да нам не одговори одмах ту, на лицу места, већ ће нам послати писани одговор, после састанка. Поштено, што јест’ јест…нико није свезнајући…

Рече укратко да више нема пара као раније, пресушили су многи фондови, свет није више онакав какав је био, промениле се околности…панта реи… у светлију али неизвеснију будућност треба путовати са мање новца. Ко ће први да страда? Наравно сви они који имају уговоре на одређено време тзв. привремени кадар… а онда под нож долазе они чији су уговори на фиксно или одређено време…то одређено не може бити дуже од 5 година… И нико од присутних у сали се не буни, нико не чупа косу, нико не каже да ће да штрајкује глађу…C’est la vie, mon amie !

У првом налету једно одељење је тотално избрисано…Директор истог се међу првима јавља за реч и каже да из дубине душе подржава реформу организације, иако је њега иста лично најпре погодила, тј. он је изгубио радно место и све привилегије које произилазе из истог. Његово директорско место је укинуто и за сада још не зна шта ће са њим бити…да ли ће бити технолошки вишак или распоређен на ново радно место, још не зна…И опет каже искрено и из свег срца поздравља реорганизацију фирме и додаје да је било крајње време да се тако нешто уради. И још каже да је главни диша сасвим у праву што је укинуо његово одељење јер је њима у опису радног места било да се баве стратешким планирањем, а у томе су тотално оманули!!

Несвесно повлачим паралелу са српским министрима у Влади и са свим што читам у штампи да се тамо доле збива ових дана а и са оним што се догађало раније…нема ту разлике, на жалост…Мислим се у себи: кад је неко од њих признао личну грешку, промашај? Никад. Кад је неко јавно признао да није испунио очекивања која су стављена пред њега, кад је неко рекао, извините али ја сам крахирао! Никад, вала…стално се ваде на друге, на кризу, на свет итд. Нико никада од њих није поднео личну оставку, повукао се, народу извинио, мандат вратио, због личне грешке? Нико се никада није одрекао столице и привилегија…Никад, never, jamais…непогрешиви и безгрешни…Увек нешто измајмунишу и изманипулишу, не би ли остали у седлу, да и даље јашу …

Додуше овај покајник је Енглез, ваљда зато… и има подоста знања, овде где се тренутно налази није дошао по партијском декрету, по партијским транге франгама и диловима, него по личним заслугама и ономе што је навео да је изистински урадио и одрадио у свом cv-ију, по стварним личним заслугама… није тиква без корена, говори неколико језика, зна да ради много тога, располаже и неким личним иметком и на крају крајева имаће идеју шта би могао да ради по завршетку политичке каријере и после отказа. Могао би да подучава, пише књиге, оформи приватну консултантску фирму… Питам се шта могу они тамо у домовини ми, кад их неко неким чудом скине са власти, односно кад бирачи престану да им дају своје гласове? Коме ће да држе предавања, кога ће да саветују и подучавају?

Његов умерени и искрени оптимизам даје и мени наду да не треба да страхујем…имам знања, имам искуства, имам воље и жеље да се опробам у нечем новом. Осећам се као мачка са седам живота…баците ме на главу, опет ћу се дочекати на ноге!