Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције

Цене хране диктирају картели

Забрањени споразуми на релацији произвођач – трговац већ су доказани, али казне, као најмоћније средство борбе против договарања цена, још никоме нису наплаћене
Дијана Марковић-Бајаловић (Фото Драган Јевремовић)

Србија још није наплатила ниједну казну због картелског удруживања и договарања цена. Потрошачи и даље плаћају цех због затвореног тржишта посебно приликом куповине основних животних намирница, али су забрањени споразуми утврђени и у продаји лекова, услугама такси превоза, осигурања, каже за „Потрошач“ Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције.

Картели су, додаје, највидљивији у производњи и продаји хране, а уочено је да цене углавном диктирају произвођачи док трговцима одговара овакво стање у коме могу да задрже високе марже.

И поред тога што Комисија за заштиту конкуренције према новом закону има знатно већа овлашћења, јачи притисак на привреду може се остварити само наплаћивањем ригорозних казни за доказано картелско удруживање. Комисија може да изрекне мере и новчане казне, али ће морати да сачека доношење уредби којима ће бити утврђени критеријуми за изрицање казни да би оне биле и наплаћене.

Према новим овлашћењима, службеницима комисија је омогућено да лакше прибављају доказе, ненајављено улазе и прегледају пословне просторије и документацију учесника на тржишту.

(/slika2)– Али и ту је све више проблема, компаније све чешће ангажују адвокатске канцеларије да „чисте” документацију и уклоне евентуалне доказе. Изостају и имејл преписке, овакви договори су углавном поверљиви и усмени и није реткост да се дешавају у удружењима и привредним коморама – каже Бајаловић.

Како објашњава, мања картеле су најчешће спремна да раскринкају предузећа која су до јуче била део те игре, али им више не одговара систем договорених цена и недостатак праве конкуренције. У Европи се картели у 99 одсто случајева откривају управо на тај начин. Мањи играчи пријављују случајеве и појављују се у поступку као заштићени сведоци, такозвани инсајдери, што се показало као најделотворније и у светским искуствима.

Прописане казне су високе и крећу се од један до десет одсто укупног годишњег прихода фирме. У другим земљама , а тако ће вероватно бити и код нас, велике компаније понекад имају интерес да плаћају казну и да понављају преступе јер им је монополска рента много примамљивија и већа од казне која је одређена.

– И у свету је све више понављача, па се трага за новим решењима која би додатно санкционисала оне који се лако не одричу картела – каже наша саговорница.

На питање каква је ситуација у региону, она је истакла да је у свим транзиционим земљама слична ситуација, али да се не би требало мерити са другима, него учинити све да се овдашње тржиште што пре регулише.

Јелица Антељ - Ивана Албуновић

-------------------------------------------------

У затвор због штеловања цена

У ЕУ драконски се кажњавају компаније које користе положај и међусобно договарају цене. – Руководиоци Данлопа због кршења закона о конкуренцији 2008. године осуђени на вишегодишње затворске казне и око милион фунти новчане глобе

Од нашег сталног дописника
Брисел, 21. јануара – Истрага која је недавно покренута против познате италијанске компаније Фереро због сумњи да је са највећим белгијским малопродајним прехрамбеним ланцима Делез, Карфур и Колројт договарала цене својих производа могла би да има веома тешке последице за све учеснике у овом аранжману. Белгијски савет за заштиту конкуренције осумњичио је наведене фирме да су од 2002. до 2008. године координирано подизали цену познатог крема „нутела” што је супротно закону. Док буде трајала истрага, а то ће по свему судећи потрајати неколико наредних месеци, јавност неће бити информисана о њеним детаљима, али њен епилог ће свакако побудити нову пажњу.

У ишчекивању резултата истраге вреди се подсетити да ово није први такав случај у Европској унији, а на основу тога може се извући и закључак да уколико актерима буде доказана кривица то ће повући за собом драконске казне. Таквим епилогом окончан је случај тројице руководилаца британске компаније Данлоп, познате пре свега по производњи аутомобилских гума, који су 2008. године због кршења закона о конкуренцији осуђени на вишегодишње затворске казне и око милион фунти новчане глобе. За њих је утврђено да су уз помоћ партнера у продајној мрежи договарали цене гумених црева која се користе за претакање нафте из складишта у танкере и обратно.

Специјална гумена црева отпорна на агресивни утицај морске воде не производи баш много компанија у свету, па је њихов положај на тржишту самим тим био веома повољан. Међутим, заједничком истрагом британских и америчких органа утврђено је да су тројица директора „Данлоп нафте” деценијама злоупотребљавала повлашћен положај на тржишту надувавајући цене производа за читавих 18 одсто, што је резултирало додатним приходом од око 75 милиона фунти на глобалном нивоу.

Упркос веома пажљивом и фином начину злоупотребе овај „картел морских црева” како су их назвали британски медији нашао се под истрагом 2003. године. Тројица директора (генерални, за маркетинг и за продају) ухапшени су у Хјустону, а истовремено истражитељи су ушли у њихове канцеларије и почели да чешљају архиве. Ускоро су сви признали да су заиста учинили све оно за шта су оптужени – ограничавали залихе, фиксирали цене и лажирали понуде за транспортна црева и пратећу опрему. Суд им је изрекао затворске казне од две и по до три године и укупну новчану казну од милион фунти са кратким роком плаћања – или додатних три до четири године затвора.

Јапанска мултинационална компанија Нинтендо, позната пре свега као произвођач електронских игрица и конзола, такође је била суочена са великом казном. Европска комисија затражила је 2002. године да компанија плати око 150 милиона евра казне због тога што је у дослуху са седам европских дистрибутера договарала малопродајне цене својих производа. Одговарајући суд потврдио је њихов захтев. Представници Нинтенда уложили су 2003. године жалбу Европском суду тврдећи да је изречена казна „претерана, незаконита и шокантна”, а суд је прошле године на жалбу одговорио пресудом. Новчана казна је драстично умањена, али је Нинтендо морао да плати 30 милиона евра.

„Бритиш ервејз” такође је био кажњаван због фиксирања цене авионских карата са више од 120 милиона фунти, као и произвођачи мобилних телефона Шарп и Ел Џи који су морали да плате више од пола милијарде долара казне због штимовања цена ЛЦД монитора.

Уколико белгијски истражитељи буду пронашли елементе незаконитог тржишног пословања компаније Фереро и домаћих дистрибутера њихових производа, нема сумње да ће им бити изречене адекватне казне. Судећи према наведеним примерима из европске прошлости и с обзиром на то да се сумње односе на вишегодишњи временски период, казне ће вероватно бити изражене у милионима евра.

Владимир Јокановић

---------------------------------------------------

Фиксирање цена и картели

Фиксирањем цена назива се споразум између више учесника са исте стране тржишта којим се регулише куповина или продаја истог производа, услуга или робе по искључиво одређеној фиксној цени. Споразум подразумева читав низ мера које омогућавају одржавање цене на датом нивоу, као и регулисање понуде и тражње. Група тржишних субјеката који су укључени у фиксирање цена назива се картел. Фиксирање цена сматра се завером или договором више трговаца у циљу стицања узајамне добити. У многим земљама је противзаконито, али не у свим.

В. Ј.

--------------------------------------------------

(/slika3)Цех плаћају потрошачи

Картел Србија, рекао бих, блага је оцена или нежна формулација за стање на нашем тржишту. Монополска рента је нешто чега се учесници у картелима тешко одричу. На питање где су картели најуочљивији, он каже да се о уљу највише говори, али га он не би ставио на прво место.

– Сумњив ми је шећер, кондиторска индустрија, али даље и сви важнији артикли, почев од ванилин шећера и прашка за пециво. Те позиције датирају још из старе Југославије. Цену плаћају потрошачи, а проблем може да реши једино конкуренција.

---------------------------------------------------

Трговци опет на провери

Крајем прошле године комисија је по службеној дужности покренула поступке против предузећа „Идеа”, „Свислајон”, „Гранд пром”, „Метро кеш енд кери” и „Делта ДМД”. Тако ће се, на пример, у случају „Идеје” и добављача „Свислајон” и „Гранд пром” утврђивати постојање праксе договарања о „цени на полици”. Да ли се у овом случају пословало по уговореној формули одређивања малопродајне цене, односно уговарања допунског рабата за малопродавца који продаје робу по препорученој цени, показаће „истрага”. Решавањем случаја „Метро кеш енд кери” и „Делта ДМД” требало би да сазнамо да ли је било размене поверљивих тржишних информација између произвођача и продавца на мало.

Истовремено, комисија води поступак по одредбама ранијег Закона о заштити конкуренције против „Инвеј” и „Метро кеш енд кери”, компаније Дијамант и 24 привредна друштва која послују на тржишту трговине на мало прехрамбеним производима.

– Испитујемо да ли су произвођачи индиректно одређивали цене у малопродаји уз обезбеђивање додатног рабата малопродавцима који су прихватали да робу продају по препорученој цени – истичу у Комисији.

-----------------------------------------------------

Решени случајеви

Неколико случајева у протекле две године је и окончано. Крајем 2008. донето је решење којим је утврђено да су највећи произвођачи лекова и веледрогерије у Србији Хемофарм а.д., Галеника а.д., Здравље а.д., Југоремедија а.д., Хабитфарм а.д., Срболек а.д., Славијамед д.о.о., Pharma Swiss д.о.о., Велефарм а.д., Ветфарм а.д., Фармалогист д.о.о., Југохемија фармација д.о.о., Ветпром хемикалије а.д., Фарманова велепродаја д.о.о. и Унихемком д.о.о., склопили забрањене споразуме.

Месец дана раније савет је донео решење о забрањеном споразуму и у случају Ветеринарске коморе Србије због ценовника о минималним ценама ветеринарских услуга.

У 2007. години комисија је донела решење о недозвољеним споразумима такси превозника, и водила поступак против Уније приватних пекара Србије и Војводине због сумње да су договарали цену хлеба.

---------------------------------------------------

Андреј Плахутник, вођа пројекта Европске комисије

Цене у Србији су високе

Ниједно тржиште, па ни словеначко, није се ослободило картела. Они постоје свуда, само је питање, да ли се откривају и кажњавају и са каквим учинком на националну (или вишенационалну – у случају ЕУ) економију. Ако само погледамо неке случајеве у ЕУ у последње време, где казне за картеле по правилу нису ниже од неколико стотина милиона евра, некад прелазе и милијарду, видимо, да је економија без картела неки идеал, који у овом тренутку не постоји, каже за „Потрошач” Андреј Плахутник, вођа пројекта Европске комисије за помоћ српској антимонополској комисији.

Да ли је тржиште Србије картелизовано?

Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) поред надлежног суда једини је орган, који може на основу решених случајева компетентно да изјави, који картели (у којим областима, у каквим облицима и са каквим последицама) постоје; без постојеће емпирике је свака изјава нагађање. Што се тиче односа квалитета и цена и могућности избора за потрошаче, треба узети у обзир да је Србија још у транзицији, а слободан проток робе и услуга у већој мери уводи се тек после деблокаде ССП. Степен ефикасне конкуренције зависи од отворености тржишта и куповне моћи. Са друге стране Србија спада у ред малих економија, где постоји већа тржишна доминација (индивидуална или колективна) па све то утиче на поменути степен ефикасне конкуренције, а с тим и на ниво цена и стандард потрошача.

Како се најефикасније сузбијају картели?

Ригорозним казнама, које имају такозвани застрашујући ефекат. Казна (у српском закону постоји „управна мера”) и друге учеснике на тржишту у неку руку упозорава, да је кршење закона скупо. Друга ствар је негативан медијски имиџ компанија, за које се установи, да су чланови картела. Потрошачи морају имати у виду да они плаћају сувише велике суме и да је то трансфер економских бенефита из широке групе потрошача на узак круг чланова картела (или боље њихових власника). Нови закон о заштити конкуренције КЗК даје могућност изрицања управних мера и тиме, имајући у виду и одредбе члана 73. ССП и спровођења ригорозне политике конкуренције. На основу постојећег закона КЗК има довољно компетенција.

Тако се решава и у Европској унији?

У Словенији, као и у другим земљама ЕУ, постоје и национални и прекогранични картели, а већа ефикасност спречавања зависи од надлежних за изрицање казни. Док је то било у надлежности суда, систем је био неефикасан, када је та надлежност прешла на институције за заштиту конкуренције, систем постаје ефикаснији. Треба имати у виду да никада није могуће открити све повреде закона; битно да се ригорозно кажњава и да се остварује могућност за додатно откривање картела. Важно је обезбедити заштиту од казне за оне компаније које сарађују у поступку утврђивања картела.

Живите у Србији, да ли као потрошач осећате последице картелизованог тржишта, можда кроз више цене?

Морам рећи да Србија није јефтина земља. Неки производи мање коштају него у другим земљама Европе (као основне намирнице, превоз…), али у просеку већина производа је скупља. Питање је и колико су велики светски играчи били заинтересовани за улазак на тржиште, а колико ће бити убудуће (види се, да улазе нови инвеститори поготову на подручју трговине – на пример КИКА) па ће у много чему степен ефикасне конкуренције (а тиме и стандард потрошача) зависити и од тога.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.