Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пустимо курс евра да слободно плива

Ђорђе Ђукић (Фото С. Костић)

Политика контролисаног курса динара, с повременим интервенцијама Народне банке Србије на девизном тржишту, не може да спречи јачање евра и осталих јаких валута.

Зато централна банка, већ колико данас, мора да се повуче с тржишта и да не троши узалуд девизне резерве за одбрану курса који ни на средњи рок не може да се одбрани. Нека већ једном пусти евро да слободно плива, а да му права понуда и тражња, без њених интервенција, одреди цену.

Да ли ће то данас бити 110 или 120 динара, потпуно је небитно, али тек тада ћемо знати и колика је права цена динара. Тек тада ће се показати сви дефекти домаће економије, а држава и предузетници одвићи од олаког задуживања.

Само с потпуно слободним флуктуирајућим курсом, који је најмање лоше решење за нас, почећемо да отклањамо суштинске узрочнике слабе домаће валуте, каже за наш лист др Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, поводом јучерашње интервенције НБС на девизном тржишту од чак 89 милиона евра. За непуна два месеца за одбрану неодбрањивог курса потрошила је 346 милиона евра.

– Знам да ће многи одмах гракнути на такав предлог и рећи да је Ђорђу Ђукићу лако да тако нешто предлаже, јер он није одговоран за инфлацију или интересе обичног малог човека. Одговорно тврдим да се с инфлацијом, а још мање стандардом грађана, који имају у просеку 330 евра просечну плату у динарима, ништа страшно не би догодило. Али би зато високу цену веома траженог евра платили шпекуланти. И то би све трајало неко време док се понуда и тражња, без ватрогасних мера НБС, не би изједначили, а Народна банка би сачувала „своје” тешко стечене девизне резерве у којима су од укупног лањског прираста чак 85 одсто инострани кредити и обавезна девизна резерва – каже наш саговорник упућујући не само струку, већ и протагонисте економске политике да мало подробније сагледају искуство Пољске, која је, управо захваљујући слободном пливању свог злота, једина у ЕУ успела да забележи позитиван привредни раст у 2009.

Све остале земље, поготово оне које су прибегле фиксном курсу или каренси борду, попут балтичких и још неких држава, највише су погођене светском економском кризом, тврди Ђукић.

Србија је, упозорава он, пропустила јединствену прилику да почетком 2001. донесе одлуку о слободно пливајућем курсу. Не. Определили смо се за контролисано флуктуирање. Наруку су нам ишле велике паре од приватизације и висок доток јевтиних иностраних кредита. Проблем курса се, наравно, није постављао. Али, чим је понестало пара, а више немамо шта да продамо, курс је ескалирао. Зашто?

Зато што у тим годинама релативног обиља јевтиног новца нисмо реформисали привреду, ојачали извозне гране, смањили јавну и све друге видове потрошње, уредили привредни амбијент у који би страни инвеститори радо долазили, а не бежали... Допустили смо да постанемо таоци презадужених предузетника, па и саме државе, јер када се постави питање реалног, слободног девизног курса, сви скоче на ноге и гракну углас –„А како да вратимо дугове?”

Заборавља се, у тој свеопштој халабуци у којој нико неће да чује другачији став, да се једино у режиму слободно пливајућег курса предузећа, држава, па и грађани могу натерати да послују као добри домаћини – да не срљају у дугове. Као епилог рђавог избора догађа нам се да у време када некоме дође време да плати неку већу траншу страног кредита нама, по правилу, скочи „контролисани” курс. Узнемири се цела држава – од врха до темеља. Оде курс преко сто динара? Прелази све психолошке границе.

– Па нека иде. И треба да расте. Докле? Докле год буде оних који хоће или морају да га плате. Србија никада, па ни у она стара социјалистичка времена, курсом није решила питање извоза или ефикасности своје привреде. Курс није лек за јачање конкурентности наших предузећа... Жаришта наше економске нестабилности – каже Ђукић – и даље су у малаксалој привреди, нарочито извозној, али и систему који је навикао да живи на дуговима и ономе што није зарадио. А такав комотан живот само слободан девизни курс може да разголити и доведе у склад с реалним материјалним могућностима.

Таква терапија, љута трава на љуту рану, није лака. Ђукић није оптимиста да ће НБС и креатори економске политике оберучке прихватити његове сугестије. Док смо у аранжману са ММФ-ом, то није могуће. Суштина је, каже, у нечем другом. Да коначно престанемо са међусобним оптужбама како неко, па била то и Народна банка, не уме или неће да води политику стабилног девизног курса. Таква каква јесте, по речима Ђукића, чак и по цену да потрошимо половину од 6,5 милијарди евра нето девизних резерви (којима располаже НБС), она постаје немогућа мисија. Јер, нећемо да признамо праву, реалну цену евра, а до ње се не може доћи другачије него на слободном тржишту.

-----------------------------------------------------------

Ризични зајмови

Пољској централној банци није сметало, наглашава Ђукић, да ограничи одобравање стамбених кредита у девизном знаку, јер је проценила да су такви зајмови високоризични за грађане, па и стабилност њене валуте. Показало се да је народна банка Пољске била у праву и у тој процени.

-----------------------------------------------------------

Криво огледало

Због неспремности да се суочимо с реалношћу, али и изазовима слободно формираног курса, ми смо, каже Ђукић, увек у ситуацији да оптужимо огледало што наше лице није баш лепо. А ми се, каже, чак и не трудимо да га улепшамо. Не козметичким препаратима оличеним у државним интервенцијама, већ темељним привредним реформама и продубљеним економским слободама, по чијем смо степену у другој половини на лествици од 180 земаља. Занимљиво је, међутим, примећује наш саговорник, да о курсу и његовом слободном формирању упорно ћуте поштоваоци и прегаоци.

– Режим за који се залажем даје потпуни монетарни суверенитет земљи и омогућава вођење независне монетарне политике на дугом путу до пуноправног чланства у ЕУ. Имати свој новац, значи имати своју слободу. То важи за државу и за појединца. Како истиче највећи руски романсијер Достојевски; „новац је слобода у кованој форми”. Одрицање државе од свог новца и везивање за друге валуте значи да владајућа елита признаје да је неспособна да суптилним монетарним механизмима управља економијом земље.

Слободан Костић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.