Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дигитални медији – технологија или мистика

Пажњу ми је привукло реаговање Леонида Жувића на одличан чланак Милана Мишића, објављен недељу дана раније. Најпре ме је зачудио навод да је у САД „дигитална телевизија вероватно заживела“ упркос томе што сви предајници велике снаге још од 11. јуна 2009. емитују дигиталну телевизију, а у Европи се дигитално емитује 730 ТВ канала. Код нас дигитално емитовање не „куца на врата“, већ је једном ногом ступило у нашу кућу: РТС већ емитује дигитални сигнал, кабловски оператери поодавно нуде дигиталне програме, а наша стратегија предвиђа укидање аналогног сервиса 2013. године.

Још више ме изненађују тезе Л. Жувића о начину на који гледалац перципира „дигиталне слике“. Истичући да „дигитални медиј успоставља интеракцију са процесом свести“ и да је „чулни доживљај филма израђеног у целости дигиталном техником потпуно другојачији од гледања филма на целулоидној траци“,он пренебрегава битну чињеницу да гледалац не гледа ни целулоидни филм нити „дигитални медиј“, већ гледа светло пројектовано на екран. Не би требало извлачити далекосежне закључке на основу претпоставки и занемаривања основа физиологије људских чула и филмске и електронске технологије. Код филмске пројекције светло пролази кроз целулоидни филм и тако „обојено“ пројектује се на биоскопско платно. Код видео пројекције дигитални сигнал не може непосредно да побуђује електрооптички претварач, те се најпре конвертује у аналогни који се преко електрооптичког претварача претвара у светлост која се пројектује на екран. Л. Живић погрешно претпоставља да „екран вероватно није класичан“, јер се и за филм и за видео пројекцију користи исто платно које треба да обезбеди што бољу рефлективност пројектованог светла. Коначно, све покретне слике (аналогна и дигитална телевизија, целулоидни и дигитални филм) користе „несавршености људског ока“ , односно ефекат перзистенције људског вида и дочаравају покрет пројектовањем 48, 50 или 60 слика/полуслика у секунди. Аналогни и дигитални видео системи не преносе једновремено, већ секвенцијално све информације светлосне слике – један по један елемент слике, што људско око не перципира као низ одвојених информација већ их интегрише у јединствени чулни доживљај.

Истовремено, нема спора да ће комплетно дигитални поступак променити парадигму покретних слика. Знамо да алатка утиче на изглед и садржај дела које се њоме ствара, па ће и дигиталне алатке сигурно довести до промена у изгледу и изразу седме уметности. Међутим, уметност, а још мање лака забава, нису никада успеле да промене свет. „Политика, култура, економија, друштво, наука, уметност“ неће се променити због неке мистичне везе између наших чула и низа јединица и нула које она, уосталом, и не могу да перципирају, већ због укупног утицаја конвергенције дигиталних информатичких, аудио-визуелних и комуникационих технологија на наше окружење и начин на који се бавимо свим тим активностима.

А „Аватар“ само потврђује чињеницу да су преломне тачке у историји кинематографије биле обележене делима мале вредности. Звук се појавио у сладуњавој музичкој мелодрами „Певач џеза“, прелаз на формат широког платна обележен је безначајном „Туником“, а прелаз на дигиталну технологију управо обележава танушна СФ прича „Аватар“.

Аутор је професор Академије уметности у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.