Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Какав деда – такав унук

Петар Коџас са својом „краљицом” (Фото Анђелко Васиљевић)

Деда је „кривац” за све. Наиме, деда Петар је свирао виолину и био патријарх музике у породици Коџас. Унук је по њему добио име, да би славу необичног презимена данас проносио широм света свирајући гитару. Ових дана потомак Петар Коџас (43) борави у Београду, а вечерас наступа у „Мадленијануму” где се представља бразилским репертоаром. Живи, иначе, у „музичкој џунгли” државе Њујорк где предаје на универзитету у Рочестеру.

– У САД сам отишао 1992. на постдипломске студије јер у то време магистеријум из извођаштва није постојао на нашој академији. Желео сам да учим даље, интересовале су ме теорија и историја музике. Сате и сате проводио сам седећи у библиотеци и слушајући разне композиције о којима сам теоријски учио у Београду – каже Петар Коџас и наглашава да је из тог помног учења проистекао његов темељни приступ сваком делу пре него што ће га узети „међу прсте”.

Открива да се за „карт бланш” код њега изборио Бах и, док пасионирано изучава његове ноте, изнова се пита да ли је помно изучио стил овог композитора и прочитао довољно књига о томе како се некада свирала његова музика. Пошто у припремном периоду промишља и разрешава најситније дилеме, док сваки прст не буде на свом месту, Коџас себе сматра више интелектуалним него спонтаним уметником.

– Сматрам то неопходношћу јер се у супротном свира по инстинкту што је исто у реду, али како онда да знате шта је разлика између Баха, Моцарта и Родрига. Изучавам основне изворе да бих видео како бих ја, да сам живео у бароку, свирао те ноте. Рецимо, у време барока, најбрже што је постојало на свету био је коњ, и цео живот се мерио према тој брзини. Како је данас авион мера за брзину, ја не могу да размишљам на исти начин о брзини и темпу као неко ко је живео у 18. веку. Барокни миље ми је важан да бих имао довољно знања, и знао да је мој инстинкт на неки начин и образован – каже Петар Коџас и истиче да и сам додаје украсе на Бахову музику, али само узимајући слободу коју би себи дао неки барокни уметник.

Поред анализе и рада, како су године пролазиле, Коџас није проналазио занимљиве комаде који би га уметнички уздрмали. Посвећује се аранжманима наше музике и саставља венац од изворних класика: „Димитријо, сине Митре”, једног ора, „Тихо ноћи”, и „Циганчице”, једне од најстаријих записаних мелодија. Касније издаје диск класичне музике која је инспирисана народним мелосом Шпаније, Британије, Италије, Мађарске, Румуније, Србије, и тај „етно фазон” био је прави хит за Американце.

Бразилског композитора Радамеса Гнаталија (1906-1987), чија дела свира вечерас на „краљици” (како зове свој инструмент), Коџас је открио тражећи комад за гитару и клавир, који би извео са супругом пијанисткињом Инес Драшковић. Додатни изазов био је и што та Гнаталијева дела никад нико није свирао, те је то, каже, било његово девичанско откриће. У њима постоји читава скала осећања и текстура, и ниједно дело није само „тужно” или „радосно”, па Коџас у сваком наглашава и сенчи одређене моменте.

Потражња за гитаристима је, каже наш саговорник, релативно скромна, те он свира само толико колико жели (махом у Масачусетсу, Пенсилванији, Калифорнији, Охају). Објашњава да су примат међу инструментима покупили клавир и виолина па је мало тога остало за гитару. Помиње занимљиву причу која датира из 19. века када су се у Лондону компаније за производњу клавира уплашиле конкурента – гитаре, и желећи да је „компромитују”, откупиле велики број гитара и поклониле их проституткама. Циљ је био да публика, када види ко све „скида” акорде на гитари, одустане од помаме за тим инструментом…

– За гитару нису писали ни Брамс, ни Малер, ни Бетовен, ни Моцарт, док је од великих композитора то чинио сиромашан Шуберт који себи није могао да приушти клавир, па је компоновао за гитару. Његов отац је био гитариста аматер и Шуберт је учио од њега – прича Коџас који и сам данас учи млађе генерације, сматрајући да је у педагогији најважнији другачији приступ сваком музичару.

– Ја не могу да држим гитару на исти начин као неко ко има 20 килограма вишка или као жена са већим грудима. Техника мора да се прилагоди облику нокта, облику прста… а педагози у свету нису били довољно осетљиви на те проблеме – каже гитариста.

Поред музичких тренинга Коџас је, како примећује, „благо опседнут” триатлоном, па подједнако вежба: пливање, бициклизам и трчање. Како се тело буни против силних понављања одређених покрета на гитари, ови спортови, објашњава, помажу мишићима и раменима, штитећи музичара од честих извиђачких повреда.

– Бавим се спортом скоро подједнако као музиком. Свирање је физичка и ментална потреба. Ни ја ни моја породица нисмо успели да одемо далеко од музике и дедине пасије. Деда је отишао у Брисел да учи о текстилној индустрији а он је „кришом” студирао виолину. По повратку, основао је аматерски оркестар у Смедереву. Стриц Дарко Коџас је виолиниста у Луксембургу, тетка Јелена Владиковић професор клавира у школи „Вучковић”, а брат Јован Марковић свира у Филхармонији. Ето, остали смо у бранши. Наша породица не може без музике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.