Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дођу на месец дана, остану целу годину

Просторија за дружење увек је пуна тинејџера и малишана (Фото Д. Јевремовић)

Мала улазна врата зграде у Булевару ослобођења 219 увек су под кључем. Звоно не постоји. У дневном боравку нема телевизора, покварен је! Неколико тесних спаваћих соба смештено је на два спрата, ту су и кухиња, собе за рад са штићеницима... Привремени смештај у неусловној згради испуњен је ипак топлином, дечјим жагором… Просторија за дружење пуна је тинејџера и малишана, углавном девојчица. У највећем броју стижу из Војводине, мада их има из свих крајева земље. Неписано је правило да дечаци предњаче, има их трипут више, али не и ових дана. Девојчице су, тако се заломило, у већини.

У току преподнева стиже нови, 22. по реду подстанар, девојка пред пунолетством. И она ће сигурно бити смештена у вождовачком Прихватилишту за децу и омладину, једином које збрињава угрожене малишанеиз целе Србије. Мада у овом центру места за прихват више нема, јер на располагању је само 16 кревета, запослени памте и време када је у, иначе, скученим просторијама било као у кошници. Пре четири године собе су делила чак 43 малишана.

– Пружамо двадесетчетворочасовну помоћдевојчицама и дечацима узраста од 7 до 18 година. У току минуле године збринули смооко 600 деце без родитељског старања, жртве насиља, злостављануи занемарену децу, затим жртве трговине људима, илегалне мигранте и малишанеса поремећајем у друштвеном понашању. Правило је да они овде остану највише месец дана, али ако им не нађемо одговарајући смештај остају и до годину дана– каже Биљана Бузић, психолог Прихватилишта за децу и омладину.

Крајем фебруара ова установа социјалне заштите обележиће 52 године постојања. Прошлогодишња обећања из Скупштине града у вези са проналажењемваљаног простора због проширењакапацитета и даље остају тек слово напапиру.

(/Slika2)Милан Кркобабић, заменик градоначелника, најављује велике планове за смештај деце које судбина, хтели то они или не, доводи до вождовачког прихватилишта.

– У овој години сигурно ће бити дефинисана нова локација на којој ће бити смештена ова установа са прихватном станицом. Припремни радови почеће истог тренутка, чим будемо пронашли објекат – обећава Кркобабић. Новац се неће трошити на зидање новог објекта, додаје заменик првог човека Београда, да се не би губило драгоцено време, већ ће надлежни трагати за адекватним пословним простором.

– У обзир долазе и зграде оних чија је имовина стечена нелегалним путем – истиче Кркобабић. Заменик градоначелника открива да постоје велике шансе да град ускоро добије на коришћење један такав објекат.

Из прихватилишта поручују да су у овом тренутку, због актуелне епидемиолошке ситуације, за децу најпотребније тренерке, чарапе, доњи веш и пешкири, као и средства за хигијену.

На први поглед, живот ових тинејџера не разликује се битно од осталих омладинаца. Пристојно су обучени, махом похађају школу, праве „пиџама” журке у спаваћим собама, заљубљују се једни у друге иако улазак у партнерске односе није дозвољен, од васпитачице и психолога траже да им направе палачинке усред ноћи, а оне им жељу испуне очас посла… Као корисници прихватилишта, ова деца имају хигијенско-здравствену заштиту, васпитно-едукативне и психолошке радионице, подршку у оспособљавању, али и џепарац. Иду у позориште, на концерте, клизања, утакмице, али никада без надзора.

Стварност је, нажалост, сасвим другачија.

– Тренутно је под нашим кровом смештено пет жртава трафикинга, а међу децом је било и девојчица које су продате за само један мобилни телефон. Страшно је то што је чак 80 одсто девојчица, на прагу пубертета, већ имало сексуално искуство – истиче психолог прихватилишта.

Број деце која су први пут на евиденцији ове установе је у порасту, додаје Бузићева, а више од половине њих долази из нормалних породица. Код малишана често постоји страх од доласка у прихватилиште, јер мисле да ће их тамо држати затворене и да ће њихова слобода бити ограничена, што наравно није истина.

– Све чешће долазе сами да потраже помоћ, јер су чули од других за нас, мада их углавном доводи полиција и представници Центра за социјални рад. Збрињавамо и децу из поступка реадмисије, а сутра ће бити разговора на тему системског решавања проблема прихвата малишана са држављанством Србије која из неког разлога немају легално право боравка у страним земљама – закључује Биљана Бузић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.