Дођу на месец дана, остану целу годину

Мала улазна врата зграде у Булевару ослобођења 219 увек су под кључем. Звоно не постоји. У дневном боравку нема телевизора, покварен је! Неколико тесних спаваћих соба смештено је на два спрата, ту су и кухиња, собе за рад са штићеницима... Привремени смештај у неусловној згради испуњен је ипак топлином, дечјим жагором… Просторија за дружење пуна је тинејџера и малишана, углавном девојчица. У највећем броју стижу из Војводине, мада их има из свих крајева земље. Неписано је правило да дечаци предњаче, има их трипут више, али не и ових дана. Девојчице су, тако се заломило, у већини.

У току преподнева стиже нови, 22. по реду подстанар, девојка пред пунолетством. И она ће сигурно бити смештена у вождовачком Прихватилишту за децу и омладину, једином које збрињава угрожене малишанеиз целе Србије. Мада у овом центру места за прихват више нема, јер на располагању је само 16 кревета, запослени памте и време када је у, иначе, скученим просторијама било као у кошници. Пре четири године собе су делила чак 43 малишана.

– Пружамо двадесетчетворочасовну помоћдевојчицама и дечацима узраста од 7 до 18 година. У току минуле године збринули смооко 600 деце без родитељског старања, жртве насиља, злостављануи занемарену децу, затим жртве трговине људима, илегалне мигранте и малишанеса поремећајем у друштвеном понашању. Правило је да они овде остану највише месец дана, али ако им не нађемо одговарајући смештај остају и до годину дана– каже Биљана Бузић, психолог Прихватилишта за децу и омладину.

Крајем фебруара ова установа социјалне заштите обележиће 52 године постојања. Прошлогодишња обећања из Скупштине града у вези са проналажењемваљаног простора због проширењакапацитета и даље остају тек слово напапиру.

(/Slika2)Милан Кркобабић, заменик градоначелника, најављује велике планове за смештај деце које судбина, хтели то они или не, доводи до вождовачког прихватилишта.

– У овој години сигурно ће бити дефинисана нова локација на којој ће бити смештена ова установа са прихватном станицом. Припремни радови почеће истог тренутка, чим будемо пронашли објекат – обећава Кркобабић. Новац се неће трошити на зидање новог објекта, додаје заменик првог човека Београда, да се не би губило драгоцено време, већ ће надлежни трагати за адекватним пословним простором.

– У обзир долазе и зграде оних чија је имовина стечена нелегалним путем – истиче Кркобабић. Заменик градоначелника открива да постоје велике шансе да град ускоро добије на коришћење један такав објекат.

Из прихватилишта поручују да су у овом тренутку, због актуелне епидемиолошке ситуације, за децу најпотребније тренерке, чарапе, доњи веш и пешкири, као и средства за хигијену.

На први поглед, живот ових тинејџера не разликује се битно од осталих омладинаца. Пристојно су обучени, махом похађају школу, праве „пиџама” журке у спаваћим собама, заљубљују се једни у друге иако улазак у партнерске односе није дозвољен, од васпитачице и психолога траже да им направе палачинке усред ноћи, а оне им жељу испуне очас посла… Као корисници прихватилишта, ова деца имају хигијенско-здравствену заштиту, васпитно-едукативне и психолошке радионице, подршку у оспособљавању, али и џепарац. Иду у позориште, на концерте, клизања, утакмице, али никада без надзора.

Стварност је, нажалост, сасвим другачија.

– Тренутно је под нашим кровом смештено пет жртава трафикинга, а међу децом је било и девојчица које су продате за само један мобилни телефон. Страшно је то што је чак 80 одсто девојчица, на прагу пубертета, већ имало сексуално искуство – истиче психолог прихватилишта.

Број деце која су први пут на евиденцији ове установе је у порасту, додаје Бузићева, а више од половине њих долази из нормалних породица. Код малишана често постоји страх од доласка у прихватилиште, јер мисле да ће их тамо држати затворене и да ће њихова слобода бити ограничена, што наравно није истина.

– Све чешће долазе сами да потраже помоћ, јер су чули од других за нас, мада их углавном доводи полиција и представници Центра за социјални рад. Збрињавамо и децу из поступка реадмисије, а сутра ће бити разговора на тему системског решавања проблема прихвата малишана са држављанством Србије која из неког разлога немају легално право боравка у страним земљама – закључује Биљана Бузић.