Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

СКАСКА О ПИЈАНИЦИ И КОЦКАРУ

"Будућност и одговорност за све што се дешава у Србији лежи на народу и руководству Србије. (...) Идеја да ће се десити радикализација на политичкој сцени Србије, да ће она дестабилизовати читав регион Балкана, да ће то бити грешка међународне заједнице и да ће се последице осећати подједнако у Србији и у међународној заједници – није тачна. Међународна заједница може да живи са радикализацијом у Србији, али је питање да ли ви можете да живите са том радикализацијом".

Овако је амерички амбасадор Мајкл Полт  прокоментарисао везу између успона Српске радикалне странке и политике ЕУ и САД према Србији (Политика, 6. јул 2006, стр. 8). Њему је очигледно досадило стално плашење Запада радикалима и склоност да се сва кривица за развој догађаја у Србији пребацује на Запад. Зато је и поручио Србима да будућност зависи од њих, а да ће због радикализације свакако они више трпети него Запад.

Уистину, коришћење радикала у преговарању са западним дипломатама као некакве бабароге и није био баш најумнији потез. Тим потезом се, истина, добијао понеки уступак, обезбеђивало још понеко одлагање. Али, дугорочно, код дипломатског света само се учвршћивало поједностављено и дискриминаторско гледање на један важан део српског политичког спектра. Учвршћивало се уверење да су радикали некаква политичка чудовишта. А из тога је произилазио и сасвим логичан закључак: ако су радикали већ такви монструми, онда су они пре свега српски проблем. И са таквим чудовиштем се све демократске снаге у Србији треба да ухвате укоштац. То је оно што нам је амбасадор Полт, мислим, желео да поручи.

Међутим, свако ко на политички живот у Србији гледа рационално зна да радикали ипак нису никаква чудовишта. Они свакако имају огромне мане. Али, велике мане имају и сви други српски политичари. Примитивизам и популизам су, нажалост, заједничка одлика читаве наше политичке класе. Према општем мишљењу, наравно, тога код радикала има нешто више него код других. Ипак, због примитивизма и популизма не можете једну странку забранити. Докле год радикали прихватају демократска правила игре, докле год се држе парламентаризма и не крше закон, они се морају узимати као било која друга странка у систему. У демократији су недопустиве само оне странке које хоће да укину демократију. Све остале имају једнако право да се такмиче и једнако право да преузму власт, само ако обезбеде парламентарну већину.

Али, да се вратимо слову амбасадора Полта; ни "кривица" за долазак радикала на власт ипак не може бити баш само српска. Србија се 5. октобра свим срцем определила за Запад и његове вредности. И то опредељење је Србији, у протеклих шест година, несумњиво донело користи. Пре свега у финансијској помоћи, без које би у Србији било још теже него што је сада. Ипак, Србија се сада озбиљно замислила. Не због тога што је та помоћ далеко мања од обећаване. Да подсетим, Ђинђић је јавно тврдио да му је Романо Проди, тадашњи председник Европске комисије, лично зајамчио да је "ЕУ обезбедила 2,5 милијарди евра као помоћ српском народу после смене Милошевића" (Глас јавности, 23. јуни 2000, стр. 3). А Динкић је најављивао да ће, након обарања Милошевића, само из Пакта за стабилност , Србија добити осам милијарди долара у првих шест година (Глас јавности, 16–17. септембар 2000, стр. 5). Не, Србија се не премишља зато што тих пара није било. Србија се премишља због онога што доживљава као стално и неправедно кажњавање. Србија се премишља јер је ЕУ само због једног јединог бегунца замрзла преговоре, Србија се премишља због пресуде Насеру Орићу, Србија се премишља због преговора о Косову "који се морају завршити независношћу", Србија се премишља због свих оних бескрајних редова за визе испред западних амбасада...

Србија се дакле премишља. И због тог премишљања ће, можда, изабрати радикале. Наравно да ће због тог избора бити и сама одговорна. Као и она жена, уосталом, коју је муж, пијанац, издржавао и редовно тукао. Онда се појавио коцкар и понудио јој да пребегне к њему. Одлука је само њена, наравно, то нико разуман не спори. Њена ће бити и одговорност када је сутра, можда, и онај коцкар упропасти. Али, ипак, Ваша екселенцијо, не мислите ли и Ви да би се скаска са нашом дамом можда завршила и другачије да ју је онај први господин – само мало мање тукао?

* Аутор је политички аналитичар
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.