Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чланство није услов, али је препорука

Милан Јовановић

Сваки разговор о Србији и теми евроатлантских интеграција или НАТО чланства требало би и водити и вредновати пре свега по томе како он утиче на ток и брзину приближавања Србије ЕУ и на безбедност и стабилност земље.

У том контексту подсетио бих да је Форум за безбедност и демократију (ФБД), само неколико месеципошто је Коалиција ЗЕС-аобразовала садашњу владу, на десетак најважнијих адреса упутио писмо-платформуо важности расправе о безбедноснимтемама.

Било је то на почетку расправе и уочи доношења стратешких докумената о националнојбезбедности и одбраниСрбије. Осим министра одбране ниједан други министар,ни челник владинихинституција, а ни тадашњи начелник Генералштаба,за којег се све доскора сматрало да је изразити заговорник евроатлантског опредељења, нијени потврдиопријем тог текста.

Дакле и тада смо нагласили важност утврђивања и питање квалитета односа Србије према Европској безбедносно-одбрамбеној политици (ESDP) која је интегрални део Заједничке спољнополитичке и безбедносне политике ЕУ (CSFP).

Посебно смо нагласили питање важности сагледавања спремности и пристајања Србије на комплементарност са концептом Европског безбедносно-одбрамбеног идентитета (ESDI) који се развија у оквиру НАТО-а и предлагали да се свестрано без идеологизовањаразматрају виђења и однос Србије као будуће чланице ЕУ са НАТО-ом, пре свега у контексту његовог стратешког и других партнерстава са ЕУ.

И данас сматрам да се само тако могла обезбедити продуктивна одрживост и изводљивост усвојених стратешких докумената за безбедност и одбрану Србије, као и да се само тако може избећи приступ тзв. безбедносном аспекту који негативно утиче на ток и брзину европске интеграције Србије.

Да бисмо проширили аспекте информисаностио ,,НАТО-теми”прошле године смо објавили и ,,Приручник за НАТО”, и као књигу и у електронском облику на нашим интернет-страницама. Скоро годину дана с несмањеним интензитетом управо то електронско издање је најпреузиманије штиво са сајта. Занимљиво је да се посебно преузимају ониделовикњиге који говоре о практичним аспектима НАТО-чланства – например оенергетској безбедности, ваздушном саобраћају или опривредној и научној сарадњи и могућностима стручног усавршавања.

Данас се,нажалост,обистињује страховање да би недовољна заинтересованост владинихинституција за ,,НАТО тематику”моглада отворипростор за наступ заговорника идеолошких наслеђа и оптерећења из наше лоше прошлости, да се иницијатива препусти људима осведочених способности да Србију и њене грађане убеђују, па и залуде, како су осећања и инатправе српске особине, уместо рационалности и прагматичности.

Зато ФБД заступа становиште како Србија на путу ка ЕУ данас изискује другачији приступ и атмосферу којиби требало да претходе свакој озбиљној расправи, па и о евроатлантској интеграцији и чланству у НАТО, а поготово референдуму – осим ако његов исход, што у Србији не би било први пут, није одређен или задат унапред.

Зато и наглашавамоодговорност власти, а посебно коалиције ЗЕС-а,за опасност да доспемо у ситуацију да оно што не уђе наврата улази кроз прозор и у којој се здраво за готово признају и опредељења за Србију у ЕУ и од људи који рачунају да ће Србија бити вечити кандидат за кандидата за Европску унију.

На крају, чланство у НАТО није услов за чланство у ЕУ, али је врло добра препорука. Ауслучају Србије и у Србији каква је данас, као и у случају Хрватске, опредељеност за НАТО представља и неку врсту додатне гаранције непревртљивости у погледу политичког и идеолошког опредељења за вредности на којима почива ЕУ. О Санадеру могу данас да пишу шта хоће, али он је ту гаранцију Хрватској обезбедио. Исто тако и не мање важно, у случају нешто дужег чекања на чланство у ЕУ, таква гаранција може, као за Турску например, да буде још значајнија у погледустабилностии сигурностидо које је стало капиталу и инвеститорима.

Директор Форумаза безбедност и демократију

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.