Прометеј као дисидент

Поводом друге позоришне премијере на Белефу, Софоклове драме "Прометеј у оковима" у режији Стевана Бодроже, јуче је одржана конференција за новинаре на којој је речено да је требало да прођу чак 42 године па да се на репертоар београдског позоришта стави  једна од најзначајнијих античких трагедија. Премијера је, иначе, заказана за суботу, 15. јула, у 21 сат у "Мадленијануму".

Нови преводилац Александар Гаталица, овог пута у двострукој улози, као преводилац али и као уметнички директор Опере–театра "Мадленијанум", који сада први пут улази у копродукцију са Белефом, променио је наслов дела како би се разликовао од превода Мише Ђурића и представе "Оковани Прометеј", игране 1964. године у режији Томислава Танхофера са Јованом Милићевићем у главној улози.

– Данас реч "оковани" може да се преведе и као спутани, ухваћени, па чак и "Прометеј у затвору", али је, заправо, у овом мом преводу битна промена врсте стиха. Док је професор Ђурић користио такозвани херојски стих, ја сам се определио за модернију варијанту, такозвани тонски стих који више одговара глумцима али и слуху публике. Ближи је поезији Диса и Пандуровића, а уз то повлачи и нови вокабулар, објаснио је Гаталица.

Стеван Бодрожа се определио за радикалну инсценацију па је Прометеја, кога игра Бранислав Лечић, сместио у војни логор где га нису оковали, али га муче тако што га стално дрогирају. И улога хора је сведена на само две улоге: "болничарке" тумаче Владица Милосављевић и Стела Ћетковић. Иследница је Ђурђија Цветић, бога ватре Хефеста игра Стефан Капичић. Јелена Ћурувија игра Ију а Александар Ђурица Океана. Сценограф је Игор Васиљев, костимограф Маја Мирковић, музику потписује Ведран Вучић, а видео материјал који има значајну улогу у представи као драмски коментар Прометејеве свести, његових визија, халуцинација, дијалога са самим собом, приредио је редитељ Бодрожа. Бодрожа је свог Прометеја упоредио са герилцем, дисидентом наших дана