Лаки метро гуши и превоз и пешаке

Чланови Академије архитектуре Србије су на јучерашњој конференцији за новинаре говорили о капиталним градским инвестицијама, за које сматрају да су нерационалне, јер ће коштати више него што је неопходно. Реч је о мосту преко Аде Циганлије, вредности око деведесет милиона евра уместо кога би, према њиховом мишљењу, могле да се направе две класичне ћуприје. Лак метро кошта пола милијарде евра али, они сматрају, не решава у потпуности саобраћајни проблем, као и зграда будуће Опере на Ушћу, уместо првобитно планиране на Тргу Републике, где постоје рационалне техничке могућности за повезивање са Народним позориштем.

– Годину дана се уметници и архитекте боре да убеде градске челнике да не дирају стогодишњу локацију за Оперу на Тргу Републике. Један број људи који се бави уметношћу као трговином желе да виде галерију на том месту. Као оправдање се наводи да је локација у центру града премала за Оперу. Они желе да изграде монументално здање на приобаљу, у мочвари. Да апсурд буде већи, обновљено Народно позориште има комплетну технику у анексу и пројектом је предвиђено да подземним пролазом буде повезано са новом зградом, где би се налазила сала и гледалиште. Зашто бисмо дуплирали капацитете и стварали додатне трошкове – истакао је професор Михаило Митровић, председник Академије архитектуре.

Он сматра да је нелогично издвајати два до три пута више новца за мост преко Саве са стубом-носачем висине две стотине метара и сајлама.

– Врхунац расипништва је лаки метро. Не постоји дилема у стручним круговима. Једино решење је класичан метро. То није ништа апстрактно. Он искључиво служи за превоз људи у милионском граду, који с једног на други крај стижу за неколико минута. О овоме стручњаци не говори, јер сви зазиру од управљачких структура од којих зависи да ли ће добити посао или не. Академија архитектуре која није ни на чијем буџету и која сме слободно да размишља и делује са позиције струке, може и сме да каже – уверен је Митровић.

Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета, који се деценијама бави саобраћајем и урбанизмом, тврди да лаки метро гуши и јавни превоз и пешаке. Он препоручује да се град оријентише на дугорочну политику и обезбеди тачан брз и поуздан превоз за све путнике.

– Једино решење за велике градове јесте независан шински систем или испод земље или изнад ње, али никако на површини. Не верујем да на Булевар краља Александра може да изађе композиција дугачка као фудбалско игралиште и при томе не омета саобраћај. Осим тога, ми не знамо ко је именом и презименом аутор концепције. Није тачно да је лаки метро јевтинији од класичног. Најјевтиније нам је да купимо трамваје и аутобусе, али тако не решавамо саобраћајни проблем. Ако је једини критеријум јевтиноћа онда је најбоље да ништа не радимо. Нејасно је зашто тај критеријум није примењиван када је бирано идејно решење за мост преко Саве, јер смо за тај новац могли да изградимо два моста и поправимо остале – објаснио је Малетин.

Што имамо више аутомобила на улицама, то нам је гори превоз, сматра Бранислав Јовин, архитекта. Он упозорава да су они уништили градове, простор, екологију и економију и зато се њихов број на улицама мора свести на најмању меру.

Бранко Бојовић, архитекта, упозорио је на још један проблем. Према његовом мишљењу, у самом центру града се продају највредније локације, док на ободу града настаје урбанистички хаос.

-----------------------------------------------------------

Захвалност Милораду Перовићу и новинарима