Понедељак, 30.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
Под лупом: КАКО ПОМОЋИ МЛАДИМ ТАЛЕНТИМА

Србија као одскочна даска

Највећи проблем, по свему судећи, јесте и то што наша привреда није у стању да запосли много школованог кадра, па српске паметне главе ангажују стране компаније. То су већ искусили наши фудбалери, кошаркаши, одбојкаши за које је наша лига превише мала и неперспективна
Подршка државе стигла са закашњењем: Теодор фон Бург

Вест на коју смо ових дана били поносни дошла је са Зимских олимпијских игара у Ванкуверу. Ниједан Србин из наше малобројне спортске експедиције, додуше, није се попео на победничко постоље, већ је наш млади талентовани земљак из Алексинца Владан Тодоровић у јакој конкуренцији изабран за шефа информатичког обезбеђења на овом великом такмичењу!

Да смо, ипак, и у спорту талентована нација сведоче успеси Нађе Хигл, Чавића, Ане, Јелене и Новака, фудбалера, кошаркаша... Нажалост, многи од њих су мање-више сами себи крчили пут до успеха. Познато је да Нађа Хигл није имала ни базен за тренинге, да је Ана Ивановић тренирала тенис у базену, али празном, наравно, а Милорад Чавић, освајач медаља за Србију, врхунски пливач постао у САД (као што је и Никола Тесла у тој земљи постао врхунски научник, док му је овде одбијена молба за стипендију).

Ни у другим областима наши даровити младићи и девојке не заостају за светом. Математичар Теодор фон Бург је, рецимо, досад, и пре него што је напунио 17 година, освојио 13 медаља на великим интернационалним такмичењима. Њему је, својевремено, Фонд за младе таленте ускратио награду са образложењем да „још нема 13 година“, иако се такмичио са старијим, средњошколским  узрастом. Награда је стигла тек недавно, али добијена сума од пола милиона динара, ма колико се чинила пристојном, по речима његове мајке Магде довољна је да покрије вишегодишње трошкове и плаћање приватних часова, пошто Теодор није могао да развија своје математичке таленте у редовном школском систему.

Нееластичан школски систем, наглашава Магда, највећа је бољка у образовању, и додаје да се као родитељ полако спрема на чињеницу да ће и њен син ускоро отићи у иностранство.   

– Сматра се да у српској дијаспори има више од пет хиљада доктора наука. Само се ретки враћају, обично само они који имају јаку везу за запослење – каже професор Факултета организационих наука др Јово Антонијевић, председник Групе за економске промене Србије која окупља дијаспору.

Код нас најбоље пролазе „бубалице”

Све до такозваних PIZA тестова, који мере способност практичне примене школског знања, веровали смо да нам је школски систем један од најбољих и да су наши ученици по стеченом знању супериорни у односу на своје вршњаке у свету. Међутим, испоставило се да смо завршили на 41. месту, а ништа боље нисмо прошли ни после неколико година на поновљеним тестовима. Показало се да наши ученици бубају градиво само за оцену, гуше се у бројним дефиницијама и непотребним чињеницама, принуђени су да, ако желе добре оцене, уче више код куће него у школи јер их наставници пренатрпају домаћим задацима.

(/slika2)– У Чешкој је више од пет одсто деце решило најкомпликованије математичке задатке на PIZA тестовима, а код нас је тај просек свега два промила. Заиста је крајње време да престанемо са упропашћавањем генерација ђака, а самим тим и наше будућности као нације и државе. Ако нисмо у стању да пратимо шта се дешава у свету, онда нам тамо и није место – каже магистар психологије  Љиљана Левков, доцент на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду.   

Нешто се ипак мења: Хигл и Чавић су добили по стан за освојене медаље, у плану је и градња базена у Панчеву. Пре неколико година Министарство просвете основало је Фонд за младе таленте који додељује стипендије студентима завршних година са највишим просеком оцена и награђује средњошколце који се истичу на такмичењима, а од септембра ступио је на снагу нови Закон о основама система образовања и васпитања који први пут предвиђа  индивидуалан рад како са талентованим ђацима тако и са децом ометеном у развоју.

Када смо позвали директоре неколико београдских школа да их питамо да ли је ова новина и примењена одговорили су нам да је прерано за било какве коментаре, да је тај процес тек у повоју и да се још држе оне стандардне допунске наставе за слабије ученике и додатне за ђаке који учествују на такмичењима, јер уз нови закон нису стигла и упутства за његову примену. 

Многи сумњају да ће нови приступ дати боље резултате. Јавна је тајна да неки наставници само одрађују посао у школама, а да их прави рад чека кад дођу кући и почну са приватним часовима. Наставни кадар је лоше плаћен, и то му је додатни извор прихода, а велико је питање и да ли су сви довољно стручни.

Мр Левков на основу свог истраживачког искуства истиче да је најбоље образовање у оним земљама где нема категорије даровите деце, већ се свако дете прихвата као посебно и према свакоме постоји обавеза да се из њега извуче оно најбоље.

– Говорим о нордијским земљама, а највише имам на уму фински модел образовања, који је међу најбољима у свету. Они не подстичу развој приватних нити елитистичких школа, образовање им је бесплатно, а тајна успеха је што развијају систем прилагодљив сваком детету понаособ, било да је ометено у развоју, просечно или суперинтелигентно. Нажалост, код нас је систем образовања крут, зато деца страдају. Јер кад високоталентована деца имају лоше резултате онда са школом нешто није уреду – каже наша саговорница и истиче да су две наше најслабије карике застарели наставни планови и програми и исто тако застарео модел образовања наставника.

Мр Левков сматра да је коренита реформа образовног система потребна, али ње нема јер нема јасне стратегије ни визије за просвету, Реформа би свакако донела промене и у стипендирању најбољих студената. 

Како држава брине о надареној деци

До пре неколико година надарену децу помагали су регионални центри за талентоване, па кад се држава определила за рад кроз Фонд за младе таленте то је, наравно, изазвало незадовољство у овим центрима, од којих су многи због ускраћивања пара из државне касе пред гашењем. Опстали су само они који су у међувремену добили подршку локалне самоуправе, а такви се могу набројати на прсте једне руке, у првом реду они у Панчеву и Пожаревцу. 

– Због недостатка новца више нисмо регионални центар за Банат, већ градски центар – каже председник Центра за талентоване у Панчеву Драгољуб Цуцић. – И даље имамо много тога из различитих области за децу, обезбеђујемо им врхунске наставнике, организујемо колоније, од географских и хемијских до уметничких и припремамо их за разна такмичења. Наравно, за родитеље је све то бесплатно. Захваљујући нашем раду у Панчеву, математичара имамо колико хоћете!

Цуцић додаје да се, нажалост, у другим градовима овакви центри полако гасе јер немају подршку ни републике ни града. Треба нагласити и да највећи број младих који су прошли кроз центре у Панчеву, Пожаревцу, Београду и другим градовима на крају нађе ухлебље у иностранству.

Да ли је тако и са стипендистима владиног фонда? Сви стипендирани студенти обавезују се да ће најмање пет година провести у Србији. Шта се, међутим, дешавало са студентима који су ранијих година одлазили на специјализацију у земље Европске уније, не зна се тачно због такозваног правног дисконтинуитета, пошто је фонд у међувремену променио газду, односно министарство у чијим оквирима се налази. Овај фонд основан је 2005. године под окриљем Министарства просвете, али је од пре две године „прешао” у Министарство омладине и спорта, чиме је практично стари фонд угашен, а основан је нови, па се изгледа негде „затурила” документација о студентима који су на специјализацији у иностранству. У јавности се спекулисало са податком о 175 студената који су као стипендисти наставили студије на страним универзитетима, али се не зна да ли су се вратили у земљу према обавезама које су преузели или су остали и запослили се у иностранству.

Највећи проблем, по свему судећи, јесте то што наша привреда није у стању да запосли толико школованог кадра, па српске таленте ангажују стране компаније, што се дешава и са младим и талентованим фудбалерима, кошаркашима, одбојкашима, за које је наша лига превише мала и неперспективна, па им углавном служи као одскочна даска за каријеру у великим клубовима и лигама.

Схватајући тај проблем, недавно је нови фонд направио још један потез, основао је Центар за каријерно вођење и саветовање младих талената. Задатак центра биће да повезује најбоље студенте са најбољим компанијама Србије које искажу потребу за рад са најбољим кадровима.

И у Јапану кажу да је све у кадровима, али и Земља излазећег сунца је далеко. Ипак не ваља бити песимиста, кад смо код сунца, сија и у Србији.  

--------------------------------------

Шта то раде Финци

У Финској наставничка професија ужива велики углед. Образовање наставника је једно од најбољих у свету, а постоји и развијен систем сталног стручног усавршавања. Учење у школи је процес у коме ученик активно гради свој систем знања, а не предавање готових предметних садржаја. Захваљујући томе се главнина учења одвија у школама, фински ученици нису оптерећени великом количином домаћих задатака. За разлику од нас, приватни часови су права реткост. Овако осмишљен образовни програм одликују и толеранција, разумевање и подршка, па је у редовну наставу у основним школама укључено чак три четвртине деце са посебним потребама. На piza тестовима фински ђаци редовно заузимају једно од прва три места.

------------------------------------

Фонд за младе таленте

Нови Фонд за младе таленте основан је јуна 2008. године у оквиру Министарства за омладину и спорт. Његов задатак је да стипендира до 500 најбољих студената на основним и последипломским студијама на европским универзитетима у висини од 1.250.000 динара по студенту у току једне школске године. Фонд стипендира до хиљаду најбољих студената завршне године на државним факултетима у Србији у износу од 25.000 динара месечно, затим до 500 студената и средњошколаца за практичну наставу и семинаре у Европској унији, а такође обезбеђује награде ученицима средњих школа и студената за постигнуте резултате на такмичењима у земљи и иностранству. Годишњи буџет фонда је 500.000.000 динара.

---------------------------------------------------------

Погрешна селекција

Славко Деспотовић, председник пожаревачког Центра за талентоване,  каже да су ови центри најбољи начин селекције талентованих: „Сваке године од око 500 предложених ученика одаберемо 100 до 150 из разних школа. Деци дајемо додатне часове, водимо их на екскурзије, учимо их да пишу стручне истраживачке радове и пратимо их све до факултета, где 90 одсто њих постижу одличне резултате. Фонд за таленте које се финансира из републичког буџета стипендира студенте који су већ при крају студија, у завршним годинама, а ми таленте проналазимо још у основним школама.“

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.