Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Освештан храм светог Ђорђа у Призрену

Владике Јоаникије, Атанасије и Теодосије с верницима у цркви у Призрену (Фото Танјуг)

У Призрену је јуче освештан православни храм светог Ђорђа који је обновљен прошле године, јер је у мартовском насиљу 2004. ова српска светиња била запаљена и оскрнављена.

После освештавања цркве владика Атанасије, нови администратор Рашко-призренске епархије, уз саслужење владика липљанског Теодосија и владике будимљанско-никшићког Јоаникија, служио је прву литургију после погрома 2004, пренеле су агенције.

Литургији је присуствовало око 200 верника из Призрена и других крајева Косова и Метохије, а тридесетак деце је учествовало у традиционалној литији са иконама, која се одржава у Недељу православља.

Владика Атанасије је у беседи после литургије охрабрио Србе да остану у Призрену, пренео је Танјуг. „Обрадовао сам се јутрос када смо обилазили цркву светог Николе да нас људи овде поздрављају. Да нас поздрављају стражари – Горанци и да сам видео лица другачија у односу на она када је ово рушено”, рекао је владика Атанасије верницима.

Светој литургији је присуствовао и у литији учествовао и саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, који је изјавио да је чином освештања православне цркве светог Ђорђа и првом литургијом у том храму обновљен црквени живот у Призрену.

„Живот у односу на све препреке мора да иде даље. Ово је охрабрење за оне Србе који су остали у Призрену и за оне који желе да се врате, да је живот у Призрену могућ и да је повратак могућ”, рекао је Ђорђевић после литургије.

Упоредо с храмом св. Ђорђа обновљен је и оближњи Владичански двор, у који ће убрзо бити враћено седиште Епархије рашко-призренске. Овакву одлуку донео је Свети архијерејског сабор у мају 2009. године.

Призренска епархија једна је од најстаријих у СПЦ. Најранији сачувани писани извори помињу је почетком 11. века, мада постоје и трагови црквеног живота из ранијих столећа. Нешто млађа била је Петропавловска епархија у Рашкој, а 1808. њих две су спојене у јединствену Рашко-призренску епархију.

У Призрену је пре рата 1999. живело 8.000, а сада има само двадесетак, већином старијих Срба.

У време трајања јучерашње литургије у цркви светог Ђорђа, центар Призрена је био прилично пуст.

Албанци које су извештачи Танјуга затекли на улицама града изјавили су за ову агенцију да им долазак Срба и обнављање цркава не сметају.

У Призрену је истакнуто да је пред епархијом велика обавеза да јачањем црквеног живота и присуства у Призрену подстакне повратак прогнаних, чиме ће бити показано и да се СПЦ не одриче свог древног црквеног и историјског седишта.

У току јучерашњег дана преосвећени архијереји посетили су и друге српске православне светиње у Призрену. У манастиру Светих архангела примио их је настојатељ манастира отац Бенедикт, после чега су обишли храм Богородице Љевишке и новообновљену зграду Призренске богословије.

Тројица владика, Атанасије, Теодосије и Јоаникије, обишли су потом и Задужбину Симе Игуманова Призренца.

Сл. К.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.