Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштита природе

Традиционално издање пригодних поштанских марака под називом „Европска заштита природе”, које Пошта Србије емитује сваке године, пуштено је у оптицај почетком овог месеца. Као и ранијих година, серија садржи две марке, али први пут емитован је и пригодан блок, којим се обележава 40 година од прве серије са овом тематиком. Марке су посвећене заштити природних лепота, флоре и фауне наше земље, које су значајне, по својој заступљености, за цео европски континент. Овогодишње издање посвећено је божуру и Делиблатској пешчари као природном станишту ове биљке.

Делиблатска пешчара са више од 900 врста један је од најважнијих центара биолошке разноврсности Европе и најзначајније степско подручје Србије. Налази се у југоисточном Банату, површине око 1.300 км. Простире се у правцу северозапад–југоисток са највишом котом од 249 метара. Настала је током последњег леденог доба након отицања Панонског језера кроз Ђердапску клисуру. Већи део био је песковит, у појединим деловима састојала се од живог песка, а данас је претежно под шумом и пољопривредним културама са великим ловиштем у централном делу. На основу Закона о заштити природе Делиблатска пешчара проглашена је резерватом природе.

Божур је веома декоративна жбунаста, зељаста биљка, која расте у већем делу евроазијског континента, као и у западном делу Северне Америке. Помиње се још у античко доба и за њега је везана легенда да га је пронашао Пеон, студент Асклепијаса, Хомеровог јунака. Да би спасао Пеона од љубоморног професора, Зевс га је претворио у божур, на основу чега је ова биљка добила свој научни назив. Фамилија биљака Paeoniaceae садржи више од 30 врста божура са различитих континената, као и веома велики број подврста сорти и варијетета, које су селекцијом одгајили баштовани.

(/slika2)Древни кинески град Луојанг сматра се центром култивације божура. У овом граду одгајане су најфиније врсте божура, а у њему се и данас одржавају годишње изложбе које су посвећене овој вишегодишњој биљци. Лековита својства корена и цвета одавно су позната, а због високог садржаја пеолина користи се данас у фармакологији. Сорте и варијетети који су добијени имају богато разгранат жбун, веома крупне миришљаве цветове бројних латица у више различитих боја, од бордо црвене преко розе и жуте до беле.

Код нас је познат косовски божур – дивљи божур, црвен као крв. Расте на Косову између Вучитрна и Приштине, а по легенди никао је из крви косовских јунака и јавља се као мотив у нашој поезији. У Делиблатској пешчари расте посебна подврста божура која је унета у Црвену књигу заштићених врста флоре Србије.

Мотив на марки номинале 22 динара је Делиблатска пешчара и подврста божура која расте на овим просторима. Мотив на марки номинале 46 динара су Вршачке планине и божур. Уметничка обрада марака са благим и нежним бојама је веома успела, али на разочарање филателиста мотиви на маркама су искоришћени и за пригодан блок. Наиме, блок садржи две марке које су потпуно идентичне са маркама из табачића, чак им је и номинала иста. Ово није први пут код нас да се иста ликовна решења користе како за марке тако и за блокове, па колекционар мора два пута да плати исту ствар.

Уметничка обрада марака и блока рад је мр Марине Калезић, академског сликара из Београда, а стручну сарадњу пружила је Надежда Ђаковић-Петровић, дипломирани инжињер пејзажне архитектуре из Београда.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табачићима од осам комада марака и са вињетом у средини табачића. Тираж марке номинале 22 динара је 528.000 комада, марке номинале 46 динара је 78.000 комада, а тираж пригодног блока је 38.000 комада. На дан емитовања серије Пошта Србије пустила је у оптицај два пригодна коверта првог дана са жигом поште 11101 Београд.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.