Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Умро Момо Капор

БЕОГРАД – У Београду, на Војно- медицинској академији, данас је преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор, потврдила је Танјугу његова породица.

Рођен је у Сарајеву 1937 . године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд у коме је, уз повремена избивања широм света, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

Дипломирао је сликарство 1961 . године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовица . Од како је 1975. године објавио „Фолиранте” написао је велики број романа и збирки прича. Аутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти , Банкет , Валтер брани Сарајево , Џоли џокеј , Крај викенда).

Романи „Уна” и „Књига жалби” доживели су екранизацију. Превођен је на француски , немачки , пољски , чешки , бугарски , мађарски , словеначки и шведски језик .

Момо Капор биће сахрањен сутра у 16 часова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, а комеморација поводом његове смрти биће одржана у 13.30 часова у Свечаној сали Скупштине Београда, потврђено је Бети у Служби за протокол Града.

-------------------------------------------------------------------------------------

Увек се враћао Београду

Момо Капор, сликар и писац, велики борац који се никада није предавао, изгубио је своју последњу битку.

Капор је аутор више од четрдесет књига: романа, приповедака, драма, путописне, аутобиографске и есејистичке прозе. По професији је сликар. На књижевну сцену ступио је почетком шездесетих година као аутор радио, телевизијских и позоришних драма.

Његови романи налазе се на листама домаћих бестселера. Најпознатији су: „Фолиранти”, „Провинцијалац”, „Уна”, „Зелена чоја Монтенегра”, „Хроника изгубљеног града”, „Последњи лет за Сарајево”, „Конте”, „Елдорадо”, „Англос”, „Исповести”... Капорове књиге преведене су на двадесетак језика. Изложбе слика имао је у Њујорку, Бостону, Женеви, Франкфурту, Лондону, Београду... Илустровао је велики број својих књига и књига других аутора. На прошлогодишњем Сајму књига у Београду, издавачка кућа „Танеси” објавила је луксузну монографију „Santa Maria della Salute” са илустрацијама Моме Капора. Том приликом је рекао: „Илустровао сам много књига у животу, али овај пут, као да је изнад мене све време бдела Ленка Дунђерски, водећи моју руку”. Симон Симоновић, власник куће „Танеси”, договарао се недавно с Капором да илуструје књигу песама Милоша Црњанског. Радовао се и овом послу.

Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске. Добитник је Октобарске награде града Београда, Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу („Зелена чоја Монтенегра”), награда „Лаза Костић”, „Тодор Манојловић”, „Борисав Станковић”, награда за животно дело Удружења књижевника Србије и Српске књижевне задруге.

Када је стигло признање из Српске књижевне задруге, шеретски је одговорио да није задовољан оним што је до сада учинио: „Чини ми се да су ово, до сада, биле само стилске вежбе, припрема за почетак нечег новог. А када примам неку награду, а то се не догађа тако често, страх ме је да није у питању скривена камера”.

Родоначелник је такозване „џинс прозе”. Од „прозе у траперицама”, приметила је критика, Капор је стигао до „прозе у маскирној униформи”. На ове злураде критике одговарао је духовито да је то само промена модне линије. Током рата, објашњавао је, није могао да се не придружи својим прецима у Херцеговини који су се борили за опстанак и којима је претило истребљење. Уосталом, исто то су учинили Хемингвеј, Марло, Антоан де Сент-Егзипери и толики други писци.

Једно поглавље у новом роману „Исповести”(СКЗ) посвећено је Радовану Караџићу. Капор се никада није одрекао свог пријатеља. У затворској ћелији у Шевенингену, поред књига Добрице Ћосића и Матије Бећковића, налазе се и књиге Моме Капора. О Хашком трибуналу није мислио ништа добро: говорио је када изручимо Ратка Младића, тражиће нам Гаврила Принципа и тако унедоглед.

Подједнако је биоуспешан и као сликар и као писац. Да сам био паметнији, никада не бих ништа написао, само бих сликао. Сликари живе дуго”, говорио је.

Прогласили су га „лаким писцем”, а томе је, руку на срце, и сам допринео јер је презирао мистификације око писања: „Па шта ког ђавола раде сви уметници, него се удварају публици од које живе. Они најузвишенији духови, који презиру публику, вероватно држе своје књиге и рукописе у фиокама, па тако никада нећемо имати срећу да их упознамо. Шта је, у ствари уметност, него вечито тражење неузвраћене љубави”.

Ходочастио је по целом свету, али се увек враћао Београду. Постоји, умео је да каже, само један град у коме би живео, ако би га избацили из Београда – Њујорк. Београд је за Капора био нискобуџетни Њујорк.

Био је веран читалац „Политике”, до последњег часа.

„Политика”, кафа и цигарета на мушеми – мртва природа кроз векове. Налази се, такође, и на многим мојим сликама, на столу уместо столњака и као хартија у којој су умотани букети цвећа са Каленић пијаце. Цвеће је за жене, а „Политика” за мушкарце – рекао је у једном разговору за „Политику”.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

На вест о смрти Моме Капора

Рајко Петров Ного, књижевник: Момчило Момо Капор био је српски Чехов. Попут митског грчког краља Мидаса, који је све што погледа претварао у злато, и Капор је имао проклетство да све што напише и објави претвори у бестселер. Капорова неутољива радозналост, а онда и редак смисао да овековечи ситнице, друго је име за јединствену капоровску ерудицију, у којој су, сем меморије, упослена сва чула којима је вребао, римио – лик, језик, причу, мирисе, укусе, атмосферу. Јер он је свет, такорећи, кожом осећао. Капор је био чудесан сунђер, велики упијач. Капор је био, као што се зна, и сликар и писац. Они су један другоме поткрадали време, један се од другог одмарали. Капор је имао стотине антена, зато је његов цртеж сеизмограф душе, кардиограм и наде и безнађа. Капор је заиста свашта знао, а то што је знао умео је да саопшти на мио, отмен, очаравајући начин. Свака велика култура била би срећна да има писца какав је Капор. То је био наш Чехов, многи су говорили лак и прозрачан, неки су говорили – у џинсу, некима је сметало што је у маскирној, али Чехов.

Емир Кустурица, филмски редитељ: Момо Капор је у време мог детињства био наш Селинџер. Наш први тиражни писац који нам је литературу отварао на начин на који је светска популарна култура доносила пред нас најразличитије ствари. Није случајно да је он био наш најчитанији писац на просторима бивше Југославије, зато што нас је непретенциозно – и као аутор са шармом и са идејом да нас забави, ослобађао тешких времена када смо морали да читамо литературу преко које се нисмо идентификовали са великим светом. Мишљења сам да као и многе значајне појаве у прошлим временима, није добио место какво је заслуживао. Ако је за икога могло да се каже да је био прави Београђанин од главе до пете, у најлепшем смислу те речи, то је био Момо Капор.

Радослав Братић, књижевник: Капор је био најдуховитији писац кога сам познавао. Подупирао је часопис „Нова зора” свуда, а нарочито у бројним телевизијским емисијама. Велики сликар и човек, мој најбољи пријатељ. Обишао је свет уздуж и попреко, и знао је да све окрене на теме, и свему удахне хумор, као што је знао да невеселе и очајнике врати на пут и да им подари снаге.

Матија Бећковић, књижевник: Момо Капор је редак Србин који није писао песме, а све што је радио и говорио, писао и сликао, радосна је и раскошна песма, којом је усрећио стотине хиљада читалачког човечанства. Уместо ренесансна, говори се „капоровска личност”. У борби са неизлечивом болешћу, овај вечити дечак показао се и као велики јунак. Својом смрћу ујео је за срце и свој Београд, и свој народ. Остао сам без једног од најприснијих и најмилијих пријатеља, и уместо да изјављујем саучешћа, било би логичније да их примам.

Михаило Миша Јанкетић, глумац: Ја сам се малтене цео живот дружио са њим, ми смо такорећи исписници, другари из времена студија и после, током целог живота. Затечен сам. Заиста затечен. Отишао је један од, свакако, најзначајнијих људи наше генерације.

Милош Шобајић, сликар: Момо Капор је имао у себи све оно што би човек пожелео да има: хумор и шарм, човечност и лепоту, а надасве велики таленат који ме је толико пута дирнуо до суза.

М. В.

-------------------------------------------------------

 Саучешће председника Тадића породици Моме Капора

 Председник Србије Борис Тадић упутио је породици Моме Капора телеграм са изразима најдубљег саучешћа поводом смрти нашег познатог књижевника и сликара.

----------------------------------------------------------------

Божовић: Одлазак великог мајстора

Смрт Моме Капора је рђава вест о одласку великог мајстора и у ликовној уметности и у књижевности, али и великог мајстора у ономе што је комуникација и што је беседа, што је сећање и што је меморија, изјавио је данас Танјугу проф. др Ратко Божовић.

„Дошао је из епског краја, из епског света, да би постао можда један од најузорнијих протагониста урбанитета, или самог урбаног живота. То није тако лако, то може само неко ко је талентован по моћи запажања, по перцепцији, по вредностима, по емоционалности, по свему ономе што је носио у својој људској сложености”, рекао је Божовић.

По његовој оцени, Капор је био сложена уметничка личност. „По том смислу што је срећно спајао оно дете које се непрекидно игра, мени се чини да Мому Капору није припадала старост, па ни болест. Јер он је био са активним ставом, активним односом, свуд присутан, по својој луцидности, по свом казивању, по својој људској разлици”, рекао је он

Божовићу се „чини да одлазе неки људи које нећемо више видети у некој другачијој изведби, у неким другим персоналитетима”.

„Он је у уметности, у литератури, био велики мајстор, али је био велики мајстор и нарације, казивања, жовијалности, једног модерног духа који је био присутан у тој комуникацији. Просто се неки кутак, кутак Клуба књижевника, кутак у коме је он седео, није могао замислити без његове досетке и доброг присећања на људе који су били добри и који су били с њим у комуникацији у претходним и садашњим периодима. Он је и на тај начин отишао у легенду”, рекао је Божовић.

----------------------------------------------------------------

Саучешће председнице Скупштине породици Моме Капора

БЕОГРАД – Поводом смрти познатог српског писца, сликара и новинара Мома Капора, председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић упутила је телеграм саучешћа његовој породици.

„У име народних посланика и у своје име примите изразе најдубљег саучешћа поводом смрти доајена наше књижевне и уметничке сцене Моме Капора. Велики људи никада не одлазе заувек јер иза њих остају трајне вредности које обележавају читав један период наше историје. Такво богатство у речима и на сликарском платну оставио нам је Момо у залог за будуће генерације”, наводи се у телеграму председнице.

Ми, који смо на политичкој сцени, првенствено треба да водимо рачуна о будућим генерацијама јер како је Момо Капор умео да забележи својим бритким пером, „иза угла нас чека време и наше потомство”, наведено је у телеграму.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.