Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

БОРБА ОКО ПЛЕНА

"По америчком плану, нову владу чинили би ДС, ДСС и Г17 плус...".

Био аутентичан или не, овај "план" садржи оно што многи прижељкују: "владу пуног демократског капацитета". И заиста, сан о "влади демократског блока" саставни је део престоничке политичке митологије. Та влада би, како се замишља, значила сигурну скупштинску већину у наредне четири године. Та влада би значила крај пропагандног рата две водеће демократске странке, ДС и ДСС. Та влада би значила политичку стабилност и брже евроатлантске интеграције.

Све је то, вероватно, тачно. Али, таква влада би се морала правити на два темеља: на страху од радикала и на равнотежној расподели ресурса. Први услов је лакше испунити. Радикали су довољно јаки и довољно неинтегрисани да могу још дуго плашити како домаћи естаблишмент, тако и евроатлантске дипломате. (Како сада ствари стоје, радикали ће за њих заувек остати непознати и непредвидиви, баш као и народ који се усудио да живи и да се креће ван једино насељеног потеза у Србији: Теразије – Ул. кнеза Милоша – Дедиње.)

Али, задовољавајућа подела ресурса, то је већ друго питање. У овом тренутку успостављена је извесна равнотежа у контроли ресурса – бар када је реч о "демократском блоку". ДСС и Г17 плус су намирени преко владе и министарстава, а ДС контролише место председника републике и далеко богатију половину Србије – Београд и Војводину. (Радикали имају једино Нови Сад – можда су зато они једина истинска опозиција у овој земљи.) Избори то све доводе у питање. Зато се око њих и води главна политичка борба. У ДС помињу само парламентарне изборе – председнички и локални за њих као да не постоје. Насупрот њима, ДСС у пакету са новим уставом нуди и опште изборе – скупштинске, председничке и општинске. Сви, дакле, хоће да задрже оне ресурсе које имају, а да учествују у прерасподели ресурса којима сада владају они други.

Свако ко потцењује овај проблем показује да не разуме технологију власти на овим просторима. Главни узрок нестабилности и политичких прегруписавања овде нису идеолошка размимоилажења. Главни узрок нестабилности и сукоба јесу борбе око ресурса. Нису се ДС и ДСС, 2001., сукобили због испоруке Милошевића Хагу, као што се често погрешно тврди. Они су се сукобили око расподеле и прерасподеле "петооктобарског плена", сукобили су се зато што је ДСС добијао мање него што је веровао да му припада. Није ДСС 2004. одабрао да прави мањинску владу са социјалистима зато што му је СПС идеолошки близак, како се то, такође сасвим погрешно, данас може чути. Не, ДС је захтевао превише министарстава, а СПС није тражио ниједно. Немојмо се заваравати, тако нешто као што је "демократски блок" постоји само на папиру. Разгрните завесу политичке блискости и видећете ривалске партијске машине (интересне групе, олигархије) које се беспоштедно боре око ресурса. И не може бити говора о политичкој стабилности ако се свака од њих не осећа колико-толико "намиреном".

А пошто нова влада значи и нову расподелу "политичког плена", треба знати да министарства нису једини политички плен на који се овде рачуна. Зато се равнотежа и не постиже само равнотежном поделом министарских ресора. Партијска машина која освоји 15 одсто гласова на изборима засигурно неће бити "намирена" са пет републичких министарстава, уз нула одсто власти у Београду и нула одсто власти у Војводини. Они све гледају и све рачунају.

Отуда, отворите ли пакет на једном месту, морате бити спремни да га целог развежете. И нема политичке стабилности док га целог поново не пресложите. При том, свако изненађење је могуће – баш зато што олигархије гледају како стоје у целом пакету, не само у поједином његовом делу. На папиру аналитичких служби у Вашингтону или Бриселу најлакше и најједноставније решење српског проблема јесу  нови скупштински избори и влада ДС–ДСС–Г17 плус. Али стварност је нешто друго. Баш као што је то било и 2003. године. Погледајте само новине из тог времена и видећете да су евроатлантски аналитичари били сигурни да је добитна комбинација влада ДС–ДСС–Г17 плус. А онда је Коштуница, уз помоћ социјалиста, саставио мањинску владу.

Смео бих се кладити да се исто дешава и сада. Папирнате анализе иду једним путем, стварност другим. Седећи у својим аналитичарским кабинетима ми напросто слабо шта знамо о трупкању које се испред наших врата чује. И док трупкање постаје све јаче, једино што радимо јесте да на нашим радио-апаратима тражимо музику довољно гласну да прекрије ту лупу. Али зар не би било боље да једноставно отворимо врата и коначно се суочимо са оним ко иза тих врата стоји?

* Политички аналитичар
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.