Српски радници траже правду

Косовска Митровица – Више од 30.000 Срба који су радили у друштвеним и јавним предузећима на Косову и Метохији могу до 31. марта да поднесу тужбу Саветодавној комисији за људска права, коју је основао Унмик са седиштем у Приштини, и траже надокнаду за своја угрожена права.

Од 509 јавних и друштвених предузећа у минулих десетак година приштинске власти су приватизовале 330. Срби који су радили у тим предузећима су протерани са Косова. Они могу да остваре правну заштиту по основу радног односа, а у прилог им иде Универзална декларација о људским правима и Међународни пакт о економским, културним и социјалним правима. Марек Антони Новицки је на челу саветодавне комисије за људска права.

Како за „Политику” каже Веселин Кочановић, начелник одељења за привреду у Министарству за Косово и Метохију, од 2002. године до 2008. на територији под Унмиком је инкасирано 352 милиона евра од продаје предузећа која су купили Албанци посредством Косовске поверилачке агенције.Од тога је 70 милиона евра припало радницима, али у 95 одсто случајева новац су добили Албанци. Само око пет одсто Срба успело да добије неки динар. Један од разлога због којих су Срби оклевали је чињеница да је све морало да иде преко независног синдиката Косова, у коме српска страна нема утицај.

За приватизацију је била задужена Косовска поверилачка агенција, која је у јуну 2008. године трансформисана у Косовску агенцију за приватизацију. Од тада до данас су продате 24 српске фирме. Ни држава Србија ни Срби који су били запослени у тим фирмама нису добили ниједан динар, каже за „Политику” Кочановић подсећајући да на основу Резолуције 1244 Унмик једини има право да управља јавним и друштвеним предузећима.

Он наводи примере фабрике „Амортизери” из Приштине, „Фероникл” из Глоговца, Железница Србије, ПТТ, Телекома и других чији радници су протерани 1999. године. Својевремено је, тврди он, „Пећка пивара” продата за 11 милиона евра, иако је вредност имовине била чак 10 пута већа.

Од 1998. до краја 2001. године на Космету је убијено 50 радника, а 27 киднаповано (никада нису пронађени). Како за „Политику” каже Милан Вујаковић, директор Дирекције ЕПС-а за Космет, сви оштећени радници и породице убијених и киднапованих до краја марта могу да поднесу захтев Комисији за људска права како би се утврдило да су им угрожена људска права за протеклих 10 година откако су протерани. Он додаје да захтеве радници могу да доставе синдикатима и то синдикату „Површински копови”, Термоелектранама Обилић и Електрокосмету Приштина, које су у саставу ЕПС-а, а првобитно морају попунити захтеве по основу повреде радних места везаних за протеривање од 1999. године.

„Обраћали смо се Комитету за електропривреду и ресорним поткомитетима на чијем је челу био представник Кфора, затим шефовима цивилне мисије на Космету. Потписан је својевремено и технички споразум између Србије и Унмика, подржали су нас и синдикати земаља у региону, усвајане су и многобројне декларације, али никад српски радник није остварио своје право. Косовска електроенергетска корпорација (КЕК), која је преузела имовину и делатност ЕПС-а, сада цинично изјављује да српски радници нису хтели да долазе на посао 1999. године, иако сви знају шта се тада догађало. Цинизам је и то, али и лаж је и податак из КЕК-а да по закону радник који одсуствује пет дана с посла добија отказ а свима је познато какав је погром над Србима тада био”, каже за „Политику” Вујаковић.

Он додаје да је дискриминација видна и на основу податка који износи КЕК, а према којима је од 7.452 радника која су запослена у овој корпорацији само је 100 из мањинских заједница. Међу њима је само 28 Срба који углавном раде у енклавама, Штрпцу, Гораждевцу или у српским селима Косовског Поморавља.

-----------------------------------------------------------

Хиљаде радника ЕПС-а остале без посла

У ЕПС-у је после 1999. године, односно доношења Резолуције 1244 и потписивања Кумановског споразума, са Површинских копова и Термоелектрана као и из система преноса и дистрибуцију електричне енергије радна места у року од 15 дана било принуђено да напусти  више од око 8.000 српских радника.

Биљана Радомировић