Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како грчка криза мења ЕУ

Глобална рецесија 2008–2009. сузила је доступност кредита и приморала је инвеститоре да пажљивије читају појединачне националне економске индикаторе. Лоша макроекономска ситуација држава средње и јужне Европе је значила пад инвестиција и бекство капитала. Узимајући у обзир да оснивачки уговори ЕУ изричито забрањују спасавање државе еврозоне која не испуњава своје обавезе, логично је да Грчка плаћа највећу цену ове нове ситуације, а ни Шпанија није у много бољој ситуацији. Обе земље су стављене под својеврсно туторство Брисела, у коме је немачки глас први пут недвосмислено најтежи.

Даља судбина Грчке није ружичаста. Ова земља ће годинама, ако не и деценијама плаћати значајну премију ризика на кредите који ће бити неопходни за сервисирање јавног дуга. То ће на средњи рок сигурно утицати на животни стандард и развој. С друге стране, утицај Немачке ће несумњиво расти, јер сада свака економски слабија земља схвата да без њене политичке и економске подршке неће моћи да живи лагодно, а ту подршку ће бити све теже добити. То наравно не значи да ће принцип солидарности нестати, јер је степен међузависности достигнут у ЕУ неповратан. Колико Грчкој и Шпанији треба немачка подршка толико су и Немачкојпотребнаова тржишта. За разлику од Француске (да не спомињемо Србију), раст у Немачкој је вођен извозом, а не домаћом тражњом, тако да државе у банкроту нису погодно тло за немачке производе. Али даља солидарност више неће бити безусловна и заснована на моралним императивима већ на јасној подели улога и односу снага.

Како ће се нова европска геополитика одразити на проширење и,још конкретније,на положај Србије? Пре свега ,,слепим путницима” више неће бити дозвољено да се укрцају на европски брод. Бугарска је последња земља која је иако неспремна добила карту, што потврђује и давање предности Исланду над балканским земљама приликом проширења. Геополитика ширења ЕУ ће изгубити значај у односу на ,,математику” проширења тако да ће спремност државе кандидата за чланство и апсорпциони капацитет ЕУ добити предност над, рецимо, стратешким положајем земље.

Војна неутралност Србије неће бити значајна препрека чланству у ЕУ, јер се и Немачка противи бесконачном ширењу НАТО-а, као што ни специјалне везе са Русијом неће бити значајан адут. Србија коначно мора да се окрене себи, изградњи правне државе и здраве економије, а у случају великих политичких проблема, као што је статус Косова, да говори јединственим и јасним гласом.

главни уредник периодике ,,Изазови европских интеграција”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.