На помолу договор Русије и САД?

Још у јулу је договорено да би две војне силе број нуклеарних глава требало да смање на 1.500 до 1.650, што је за око 700 мање од тренутног арсенала који броји између 2.200 и 2.700 нуклеарних бојевих глава

Русија и САД потписаће договор о смањењу уклеарног наоружања,изјавио је неименовани званичник Кремља. Представници Беле куће су нагласили да су близу постизања новог договора који би требало да наследи споразум из 1991. године назван СТАРТ1, али да је остало да пораде на још неким детаљима.
– Веома смо близу потписивања новог споразума, али све зависи од председника САД Барака Обаме и његовог колеге из Русије, председника Дмитрија Медведева, изјавио је портпарол Беле куће, Роберт Гибс.
Две најјаче нуклеарне силе биле су у преговорима о новом уговору још од прошле године.
Председници Обама и Медведев су, још прошле године, изјавили да желе да нови споразум ступи на снагу у децембру, али су се преговори развукли и стало се на томе да се одредбе из СТАРТ-а1 примењују до даљњег.
Још у јулу је договорено да би, по новом споразуму, број нуклеарних глава требало да смање на 1.500 до 1.650, што је за око 700 мање од тренутног арсенала који броји између 2.200 и 2.700 нуклеарних бојевих глава.
Још 2002. године, Московским споразумом, договорено је смањење нуклеарног арсенала до 2012. године.
Вашингтон и Москва се слажу да ће нови уговор помоћи у побољшању односа после дужег периода политичке напетости. Обама је изјавио да је побољшање сарадње са Русијом приоритет, јер она игра кључну улогу када су у питању Иран и Авганистан.
СТАРТ1 је играо важну улогу у смањивању нуклеарног наоружања у периоду после Хладног рата. Обе државе су свесне чињенице да су оне највеће војне силе и да им не прети опасност од других земаља. Стога, слажу се званичници, реално је и да се ослободе вишка оружја.
Русија је после распада Совјетског савеза и хаоса који је настао после тога, ипак успела да очува свој нуклеарни арсенал који је главни адут спровођења војне доктрине Кремља.
Нови договор ће, бар се очекује, садржати детаљне провере и процедуре. Провере су важне, јер ће њима моћи да се утврди колико нуклеарних глава поседује свака страна. Тиме ће бити спречена евентуална, нова трка у наоружању.
Обе државе се надају да ће нови споразум утабати терен за много амбициозније планове о смањењу броја силоса са хиљадама ускладиштених нуклеарних и тактичких бојевих глава намењених за краће домете.
Две стране су се сложиле самиту одржаном у Женеви, али су неки детаљи одложили остваривање циља.
Руски премијер, Владимир Путин, је још у децембру изјавио да је главна препрека био план САД о постављању ракетног штита у Европи.
Обама и Медведев су се усагласили у јулу, да ће споразумом морати да се разграничи однос између офанзивног и дефанзивног наоружања. То је, можда, на први поглед изгледало просто, али није. На пример, ако носач ракета носи десет нуклеарних глава, да ли се то рачуна као једно оружје или десет? Или, како рачунати носач за десет ракета, ако се на њему тренутно налази само једна?
Русија је забринута због таквих система, на којима нису постављене све нуклеарне главе, баш зато што се оне лако могу опремити у случају избијања неког конфликта. Друга брига Москве огледа се у тиме што САД може лако да увећа број новог, конвенционалног наоружања, које може да има готово исту разорну моћ као атомска.

Т. В. А.