уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Разиграни шпански контраст

Довољан је и летимичан поглед да се из прве препозна савремена кућа у шпанском стилу. Екстеријер је обично од цигле, често обојен у бело или крем за разлику од крова куће чији кров има јарко обојен цреп. Изнад прозора и врата, а посебно и главног улаза, често се налазе специфични лукови. Велика осунчаност поднебља учинила је незаобилазним веранде, дворишта и терасе, на којима Шпанци радо проводе велики део дана. Све је то употпуњено медитеранским растињем чудесних боја, дрвеним столицама, лежаљкама, са много детаља од кованог гвожђа, почев од столица, до украсних елемената на прозорима или степеништу...Дворишта су повезана са већином соба у приземљу, из којих лако може да се изађе на отворен простор.

Овакав стил је у претходном веку освајао и све земље до којих су некада Шпанци стизали као освајачка сила. У периоду између 1917. и 1950. године модерна и практична шпанска архитектура освојила је и градитеље у Сједињеним државама, посебно у Аризони, Тексасу, Калифорнији и Флориди.

Наиме, осунчано Иберијско полуострво, близина топлог Медитерана  и севера Африке, потом и историјски вртлози кроз које је пролазио темпераментан народ настањен у овом делу Европе – створили су микс који је карактеристика архитектуре Шпаније – земље разноликости и контраста.

Због храбрих мајстора који се нису плашили оригиналности, Шпанију називају претходницом савременог дизајна.Прве асоцијације на богату архитектуру стварају грађевине генијалног Гаудија, затим чувени Геријев музеј у Билбау, а неким мало бољим познаваоцима савремене архитектуре проћи ће кроз главу нека од конструкција Сантјага Калатраве.

Породична кућа у Шпанији кроз историју је дуго углавномбиланалик кућама медитеранској поднебља у Европи, захваљујући климатскимприликамаи материјалимакоји су градитељима доступни у околини. Та кућа има једноставне,сведенеоблике, ретко са декоративним елементима какви се,на пример,јављају код неких баскијских бондручара. Сакрална архитектура и архитектура дворова и утврђења је та која носи одлике стила и утицаја културе.Време 19. века је време великих промена. Тада се са једне стране архитекти окрећу историји, траже инспирацију у историјским стиловима протеклих епоха, а са друге јављају се елементи модерне архитектуре. То је стил који ће покушати да подрже и други архитекти у Барселони крајем 19. и почетком 20. века – Салвадор Валери (Каза Комалат), Феран Ромеу (Каза Армет ). –По стилу, форми и оригиналности то је време бајковитости у шпанској архитектури. Крајем 19. и почетком 20. века архитектура породичне куће постаје другачија – захваљујући измењеним друштвеним околностима, индивидуалац гради кућу ангажујући архитекту, тако да индивидуална градња добија на значају – каже архитекта Јелена Мандић.

Тридесетих година двадесетог века, развој модерних стилова допрлих из Европе стао је услед политичких токова у земљи. Доласком Франка на власт, Шпанија је постала изолована у социјалном и културном смислу. Ради очувања оног што су сматрали националним, заустављено је продирање прочишћене модерне архитектуре. Ипак, неки архитекти и у то време успевају да ускладе захтеве обе стране.

– Поређењем само неколико кућа из периода првих деценија 20. века може се уочити велика различитост и утицаји из више историјских епоха: присуство еклектицизма, елементи исламске архитектуре, модернизам. Примери су Каза Коломер, Каза Рул… У новије време, декоративност и потреба за подржавањем историје уступила је место пуристичком и минималаистичком схватању архитеката, као на пример у делу Алберта Кампа Безае – Турегано кућа у Мадриду (1987). Његова кућа Блас (Севиља ла нуева, Мадрид), такође оставља без даха. Има једноставне форме где огољени бетон и лагане стаклене структуре стварају игру светлости а простор одише миром. Према захтеву инвеститора који је био инспирисан поезијом, у овом простору „може да се слуша музика у тишини”, каже архитекта Јелена Мандић .

Коментари0
10b24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља