Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У сенци кризе

Насловна страна француског издања књиге " Роман о Београду"

Специјално за Политику

Париз – Економска криза оставила је трага и на овогодишњи, 30. Салон књига у Паризу (26-31. марта) који се одвијао у атмосфери полемике о његовој сврсисходности.

Један број француских издавача га је бојкотовао, жалећи се да је сувише скуп и сувише комерцијалан, као и да нема такав престиж као, на пример, Салон у Франкфурту, због чега траже да се промени његов концепт који сматрају застарелим.

Због кризе ове године било је и мање националних штандова – свега двадесетак. Међу њима није било српског, што и није велики пропуст с обзиром на то да је претходних година представљање српског издаваштва на овом салону било врло скромно и невешто. О Србији је ипак било речи на штанду француског листа „Фигаро”, где је Жан Кристоф Буисон,уредник културне рубрике „Фигаро магазина”, потписивао своју нову књигу „Роман о Београду”, о историји града који одлично познаје и о коме пише са ретким разумевањем. На Салону је представљен и управо објављен превод Његошеве филозофске поеме „Луча микрокозма” који је урадио Борис Лазић, у двојезичном, српском и француском издању. Књигу је објавила издавачка кућа Владимира Димитријевића „Лаж д’ом”у едицији класика словенске књижевности.

Иако је посета била нешто мања него прошле године, када је Салон посетило рекордних 200.000 љубитеља књиге, публика му није окренула леђа.Главни разлог биле су велике књижевне звезде, укупно 90 писаца, од којих тридесетак звучних светских имена, попут Пола Остера, Салмана Руждија, Умберта Ека, Андреја Геласимова, Питера Џејмса, Амели Нотомб и два нобеловца, Имра Кертеша и Дорис Лесинг, која ипак није дошла због поодмаклих година.

Око 800 људи се тискало око павиљона на коме су Пол Остер и Салман Ружди причали о свом пријатељству и књигама. Остер је био звезда салона са новом књигом „Невидљив” коју су неки критичари оценили као његово најбоље остварење. Редови за потписивање ове књиге су оборили све рекорде, али није заостајао ни Фредерик Бегбеде, један од суперстарова француског романа, нарочито омиљен међу тинејџеркама које су стрпљиво чекале на његов потпис.

Редови су били пословично дугачки испред штандова на којима су потписивали француски писци бестселера, попут Ане Гавалде и Амели Нотомб, чије књиге се одлично извозе у остатак света.

„Писци треба да буду на опрезу од комерцијалног ризика”, прокоментарисао је њихов француски колега Жофре Режис, у расправи о брисању књижевних конвенција, оцењујући да је идеал француског романа у овом тренутку – осредњост.

У епохи коју обележава трагање за новим формама књижевног изражавања, једна од тема које се понављају попут лајтмотива на Салону књига јесте и покушај писаца да се отргну утицају великих књижевних традиција, као што је случај са руским романом 19. века који и данас снажно утиче на руске писце.

„Ту је Толстој, ту је Достојевски, али где сам онда ја”, пита се Андреј Геласимов, који важи за иноватора у савременој руској књижевности.

Тензије међу издавачима које су обележиле овогодишњи салон нису само биле због цена штандова и концепта салона, већ и због бојазни од тога како ће се на будућност издаваштва одразити појава електронских књига на француском тржишту.

Анкете су показале да је трећина Француза спремна да чита електронске књиге, али је велики број и даље уздржан према идеји да напусти папирну верзију.

О томе како технолошки изуми утичу на писце,нешто су имали да кажу и Пол Остер и Салман Ружди.

„Још увек користим оловку и куцам на старој писаћој машини”, рекао је најпознатији бруклиншки писац, док је његов суграђанин са Менхетна навео „тужан пример факс машине”, коју је купио у време док је још увек нико није користио, а која је већ данас изашла из употребе.

„Расправа о томе да ли промене мењају суштину људског бића траје хиљадама година. Овидије је у ’Метаморфозама’ тврдио да чак и радикалне промене не мењају људску природу. Али, брзина промена никада није била већа него данас, па је и притисак на појединца већи”, сматра писац „Сатанских стихова”.

Ана Оташевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.