Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нека бар наша деца буду срећна

Арсен Дедић

Славни хрватски музичар, кантаутор, интерпретатор и песник, 9. маја, у београдском „Сава центру” одржаће солистички концерт. Биће то прилика да домаћа публика поново ужива у неким од његових песама, међу којима су „Лоше вино”, „Не дај се, Инес”, „О, младости”… Седамдесетдвогодишњи аутор ових дана је презапослен. Пише музику за документарно-играни серијал о Титу, објављује своју 30. збирку песама а сваки слободан тренутак настоји да проведе са унуком.

Прошло је пет година од Вашег последњег концерта у Београду. Да ли се радујете поновном сусрету са публиком?

У београдском „Сава центру” био сам више пута, али никада нисам имао прави солистички концерт. И зато ме Габи пушта самог. Она је недавно била на џез фестивалу и била је очарана. Дозволила ми је да дођем, како би се мој идентитет, који је ипак онако усамљенички, на тај начин презентирао. Са мном ће доћи мој син Матија и пријатељ Петар Грашо. Габи остаје код куће да чува нашу унуку Лу.

Тренутно радите музику за документарно-играни серијал о Титу. У каквом Вам је остао сећању?

Лично сам познавао Тита, више пута сам га сретао, чак смо и заједно пловили „Галебом”. Имао је склоност према ономе што пишем. Једно вече смо седели у оној пушиони, на врху „Галеба”, био је ту и један пијанино. Тада сам га чуо и како свира. Када је путовао у Александрију, сваки пут би неком од морнара послао новце. Био је врло галантан у том погледу. Чак сам га видео при његовом последњем доласку у Загреб. Били смо Габи и ја, Тереза и мој пијаниста.

Антуна Врдољака сам прихватио јер сам са њим толико пута у животу радио. Ту су „Глембајеви”, „Просјаци и синови”, „Загрљај”, „Мештровић”… Овде не може бити његове велике личне интервенције. То је све врло интензиван, драматичан документаризам, који настојим музички да испратим. Захтев је невероватан. Јуче сам радио дан и ноћ. Сад сам звао тонског монтажера, који каже да је сломљен, да не може даље. А, ја морам наставити.

До сада сте објавили 30 збирки поезије, које су доживеле велику популарност и импресивне тираже. Критичари сматрају да је збирка „Падова”, у којој говорите о тешким тренуцима болести, као највећем животном изазову, Ваше најбоље литерарно остварење?

То је била ситуација бити или не бити. На туђем терену, у другој држави, на другом језику, који на срећу знам, али без иког свог крај себе. Тамо су ме одвели кум и клавириста. Габи је дошла једном после операције, кћи је била у Америци, Матија студирао у Аустрији. Био сам апсолутно остављен судбини. Ја нисам тамо могао ни писати, већ сам књигу диктирао у касетофон, па после преписивао. Има неких критичара који држе да ми је то најбоља књига. Нисам је скоро читао…

У Подгорици ће ускоро бити објављена Ваша 30. књига?

Имаће једноставан наслов „Арсен”. То је збир свега што сам радио – „лек и отров”. Обухватиће 105 песама, а биће ту и есеј академика Тонка Мароевића. Све је већ завршено и појавиће се, можда, још до почетка лета.

Да ли ће се нека од Ваших књига, међу којима и последње две „Зидне новине” и „Кино слобода”, наћи у београдским књижарама? До сада их није било?

Да будем искрен, не водим велику бригу око свог рада. Моје је само да стварам, а све друго што се тиче новца, цена и осталих ствари, ту ми помажу Габи и син, који су трезвенији од мене.

До сада сте објавили 23 плоче, 40 CD-ова, музику за 140 позоришних представа, 30 играних филмова, 21 ТВ драму и серију, 11 документарних филмова, 10 цртаних, 30 збирки поезије. Чини се да сте сваки тренутак живота посветили раду. Да ли сте се икада бојали да ће пресахнути инспирација?

Никада нисам имао проблем са инспирацијом. Увек сам се борио са здрављем. Део те моје борбе је рад. Сад, од када имам унуку, инспирације има на претек. Претходну ноћ ока нисам склопио од бриге како ћу направити трећу епизоду Тита у Русији. Али кад сам видео њу како спава, већ ми је било много лакше.

Ваше песме ушле су у легенду. „О, младости”, „Све што знаш о мени”, „Лоше вино”, „Не дај се, Инес”, „Балада о пролазности”… Слушају их све генерације. Шта сматрате тајним „зачином” дугог трајања?

Никада ништа нисам програмирао. Неки дан сам рекао, нека звучи препотентно, али даровит сам, образован и радан. Завршио сам право, дипломирао музичку академију и две средње музичке школе, обишао сам цели свет, имао концерте од Рио де Жанеира до Новосибирска и Рима. У Санрему сам добио награду „Премио Тенцо”, у част Луиђија Тенца, која ме је сврстала у првих девет кантаутора света, међу којима су Леонард Коен и Боб Дилан. Ја ту ништа посебно нисам предузимао. То се једноставно дешавало. Ни Габи ни ја никада нисмо имали ни менаџера ни спонзора. Мој једини менаџер је телефон. Кад ме позову и питају, могу само да кажем хоћу или нећу, а најчешће кажем нећу.

Добитник сте великог броја награда и признања, од Горановог вијенца, „Вјесникове” награде „Славенски”, награде „Иво Тијардовић”, до две Златне арене… Постоји ли професионални изазов за Вас?

Чим ме виде, одмах ме одликују. Много шта још желим да урадим. Добио сам позив да идем на Паг, па у Сарајево, на неке књижевне сусрете, али сам са овом серијом о Титу жив закопан. То ми је последња серија јер рад на њој подразумева давање једног дела  живота. Зато се опраштам са Титом и са серијама.

Да ли мислите да се кроз концерте уметника приближавају Хрватска и Србија?

Не могу као политички дилетант давати оцене о приближавању и удаљавању. Ово све заједно није баш простор среће, ако баш хоћете. Има приближавања, дође овде доста српских певача, пуне највеће просторе у Сплиту. Ту су Мирослав Илић и Лепа Брена, босански певачи, као што је Чола. Све то тако иде, али тотални укус ми није јасан. Ово не знам да ли ће икад бити простор потпуног задовољства и толеранције. Нека бог да нашој деци да свуда путују и буду срећна.

Широм градова Србије влада велико интересовање за Ваше концерте. Публика у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Вршцу, Чачку очекује Вас с нестрпљењем. Да ли планирате да их обрадујете концертима?

Слаби су изгледи, мада знам да ме очекују. Видећемо. Од трансплантације јетре је прошло шест година и морам живети аскетски.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.