Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредници неће Луку Бар

Лука Бар

На тендер за куповину Луке Бар, који је истекао 31. марта, нико се није пријавио. Иако је протеклих месеци излазак на море означаван као стратешки интерес Србије, конзорцијум домаћих привредника МК групе, Викторија група и Ју-Ес стил, одустао је од ове инвестиције.

Миодраг Костић, председник МК групе, не спори исплативост куповине барске луке. Он сматра да постоји економска и комерцијална оправданост формирања оваквог конзорцијума, уз подршку владе Србије.

„Упркос томе цео процес је много сложенији него што се то на први мах могло закључити, имајући у виду чињеницу да се ради о усаглашавању двеју држава, двеју великих државних компанија, више приватних и једне интернационалне компаније. Нажалост, сложеност оваквог међусобног усаглашавања, надилази хтења и амбиције појединачних учесника”, наводи се у саопштењу његове компаније.

Костић сматра да је једини одржив концепт оснивање заједничког конзорцијума оперативних компанија које транспортују робу на потезу Нови Сад – Београд до Луке Бар, укључујући и железнице обе државе и саму Луку Бар.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић је пре неколико дана изјавио да и даље сматра да куповина Луке добра за српска предузећа. По њему, тендер је био исхитрен и зато он верује да ће у поновљеном јавном надметању учествовати српска предузећа.

За Махмуда Бушатлију, консултанта за инвестиције, потпуно је очекивано да домаћи привредници одустану од куповине пристаништа. Пословање тог предузећа, каже он, зависи од капацитета пруге Београд – Бар, која је непоуздана и опасна. Време путовања од Београда до Бара је дупло дуже него од Београда до Копра. Са аспекта исплативости, најјефтинији транспорт је Дунавом до Констанце. Пошто највише извозимо пољопривредне производе, како истиче, природно је да наша земља буде оријентисана према Констанци.

– Бесмислено је било очекивати да ће наши привредници конкурисати за куповину Луке. Можда имају жељу, али они немају пара за инвестиције, јер више дугују него што зарађују. Држава у тај посао није смела да се меша. Њено је да ствара амбијент, а не да са приватницима прави конзорцијуме – каже Бушатлија и наглашава да куповина Луке Бар није стратешки интерес Србије.

Док су прошле јесени у време расписивања тендера привредници били прилично обазриви у изјавама о куповини Луке, представници државе су је сврставали у националне приоритете заједно за обновом пруге и изградњом аутопута од Темишвара до Барија – обједињене у нови коридор 11.

Реконструкција пруге Београд – Бар била је главни услов домаћих привредника за учешће у трци за куповину црногорске луке. Колико новца ће изискивати обнова железнице, када ће она бити оспособљена за контејнерски транспорт робе и шта све треба урадити да би возови за пет и по сати стизали из српске престонице до мора знаће се тек у октобру. Јер тек тада Саобраћајни институт ЦИП и италијански „Италфер” треба да заврше студију оправданости обнове барске пруге. Полазна претпоставка је да за ремонт треба издвојити 300 милиона евра. Они су такође тражили да се држава изјасни да ли ће и када ће изградити аутопут према јужном Јадрану.

У време када се полемисало да ли треба куповати луку Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, није се слагао са одлуком државе да учествује у том послу, односно да оријентише транспорт у било ком правцу. Према његовом мишљењу проблем Луке Бар је то што је мала и није довољно специјализована.

Она има промет око два милиона тона и контејнерски простор испод пола милиона тона. Поређења ради, Копар има 16 милиона тона годишњег промета и три милиона контејнерског, а Констанца 61 милион тона промета и 13 милиона контејнерског. Као крупан проблем Ковачевић наводи вишак запослених и постојање великог броја малих акционара, што умногоме компликује могућност да се од ње направи успешно предузеће.

Иако се највећи део увозно-извозних послова српских предузећа обавља преко лука Констанца, Ријека и Солун (док се преко Бара пласира седам-осам одсто) министар за инфраструктуру је упорно понављао да „Србија има политички интерес да изађе на море”, али је тврдио да је у основи те идеје економски интерес.

Маријана Авакумовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.