Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реконструкција је нужна, времена нема

Васа Перовић

Састанак УО Народног музеја у Београду на којем је једна од тачака дневног реда упознавање са извештајем Експертског тима о пројекту реконструкције зграде Музеја одржаће се данас. Према најавама из Министарства културе, реконструкција Музеја наставиће се по новом пројекту. Архитекта Васа. Ј. Перовић, један од чланова овог Експертског тима, који живи и ради у Љубљани, без жеље да прејудицира било какав закључак Експертског тима или УО Народног музеја, за „Политику”је говорио о својим, личним, ставовима кад је реч о реконструкцији здања на Тргу Републике.

– Моји коментари су моје лично мишљење, а заиста не знам шта ће бити коначна одлука Министарства културе. Експертски тим има саветодавну улогу. Ако се одустане од једног пројекта, поставља се питање шта је друга опција, а времена више нема. Народни музеј сам обишао и закључио, осим што је трагично да културна институција таквог значаја буде затворена више година, да је у катастрофалном стању. Претпостављам да дуго година није одржаван, нити осавремењен у функционисању. Његова реконструкција мора бити темељна.

Уз напомену да би ипак требало сачекати коначан извештај Експертског тима, како би се доносили закључци о даљој реконструкцији, Перовић каже да његово мишљење није било превише позитивно о постојећој пројектној документацији, а цена пројекта, по њему, није једини и нужно меродаван фактор.

– Пројекат нисам коментарисао и анализирао са економског него са архитектонског стајалишта. Остаје отворено  питање шта да се сачува од објеката музеја, а шта не. То је једна од полемика која може да се поведе са заводима за заштиту споменика. Шта они у ствари чувају од споменика, јер овде није реч само о фасади, тачније спољашњем изгледу. Та кућа јесте споменик културе, постоје строги критеријуми по којима би она морала бити сачувана, али су се они углавном односили на њену спољашњост, а не на просторски карактер који је по мом мишљењу прави квалитет те зграде.

– Архитектонска решења се не раде за једну сезону, посебно се музеји тако не граде и реконструишу. Потребно је задовољити савремене музеолошке захтеве од чувања уметничких предмета до депоа, довожења и одвожења уметничких предмета. Ви данас не можете да направите неку интернационалну изложбу ако немате безбедносни ниво или ниво за довожење артефаката. Ниједна кућа вам неће дати Рембранта да унесете у зграду у којој нема места где да се паркира камион. То су организацијски проблеми. Да не говоримо о томе какво значење објекат хоће да има, јер овде говоримо о националној институцији број један – каже Перовић.(/slika2)

А о томе где изместити дела док се буде реконструисала кућа, Перовић каже:

– Да сам ја у хипотетичној ситуацији у управи музеја тражио бих разне могућности, јер фундус Музеја није везан за собе, у том прелазном периоду требало би га показати на одређени начин. Сада говорим као гост Београда, јер у њему не живим већ двадесет година. Затворен је и Музеј савремене уметности и ја бих размишљао о некој синергичкој могућности приказивања фундуса та два музеја.  Тако не бих говорио о хендикепу (две затворене институције од националног значаја) него о историјској могућности да се те ствари поставе заједно, да два паралелна света за тренутак постану један-синергија уместо хендикепа). Мислим да Београд има довољно простора који нису искоришћени.

И за крај остаје питање шта урадити у следећем кораку?

– Ако критикујеш један пројекат, мораш истовремено да размишљаш шта би требало да буде следећи пројекат.

Наша улога је саветодавна у Експертском тиму, али не знам у ком правцу ће министар културе тачно одлучити да употреби наше мишљење. Више је могућих праваца решења проблема. Можеш рећи: добро, поправићу ово што имам, други начин је да кажеш направићу поново нешто али на битно скромнији, финансијски организованији начин и у релативно кратком периоду. То је, ипак, задужење владе и Министарства културе. Цена извођења пројекта није битна. У суштини је битније шта добијаш за тај новац. Занима ме коначна културна вредност и коначни културни потенцијал тог пројекта. Сматрам да су две до три године неопходне да се реши овај проблем. Без обзира да ли говоримо о реализацији постојећег или неком другом пројекту.

Б. Лијескић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.