Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опрез са лековима против алергија

Пацијенти све чешће неконтролисано користе лекове и природне мелеме против алергијских симптома. – Треба бити веома опрезан приликом давања позитивног мишљења за употребу оваквих производа, тврде стручњаци

Узимање на своју руку антихистаминика, лекова који ублажавају алергијске симптоме, а уз то и испробавање алтернативних лекова и препарата може имати штетне последице по здравље, истичу стручњаци. Међутим чак и на Интернету постоје форуми где они који мисле да пате од алергија размењују искуства о разним препаратима које су користили, а да се претходно нису обратили за мишљење лекару.

Реклама за такве медикаменте, такође све је више, као и сумње у њихову делотворност коју произвођачи углавном не могу да докажу клиничким испитивањима.

Према речима, др Олике Дробњак-Томашек, начелнице одељења за алергологију и имунологију КБЦ „Бежанијска коса” не може се свака сметња везана за кожу или слузницу горњих или доњих дисајних путева лаички назвати алергијом.

Лекове због тога, додаје, треба узимати искључиво по савету лекара који има уску едукацију у овој области. Њено искуство са пацијентима показује да многи раде управо супротно, али такође и да је све више разних препарата који обећавају немогуће, а које људи радо пробају. Није ни мали број оних који верују да болују од алергије иако им то није стручно потврђено.

– Нисмо ми затворени, али заиста треба бити веома опрезан приликом давања позитивног мишљења за употребу оваквих препарата. Сигурна сам да, рецимо, многи од њих никада не би прошли амерички ФДА (Фуд енд драг администрејшн) који има ригорозне стандарде.

(/slika2)Професионално се, као и многе моје колеге, залажем да се појача контрола тржишта јер смо преплављени тим производима, за неке заиста не могу да схватим како су добили сертификате и сагласност за тако широку примену– каже др Дробњак-Томашек.

Продавац једног од од таквих производа о чијем је саставу недавно добила информације тврди, рецимо, да препарат истовремено поправља имунитет и смањује симптоме алергије, што је контрадикторно, каже наша саговорница. Примена оваквих „природних препарата”, упозорава, може само додатно да искомпликује стање.

– Наводи се и да је у њему коришћена биљка из Кине или Анда, шо је егзотичније то има бољу прођу. И тек на крају да препарат садржи стероидне супстанце. Кортикостероиди се, наиме, могу користити за лечење алергија (али као трећа или четврта линија) уз строги надзор стручњака. А у оваквим препаратима који се нуде, практично, може да се самеље све и свашта и додају кортикостероиди. Они ће обавити свој део посла, али и оштетити организам– објашњава др Дробњак-Томашек.

(/slika3)Да бисмо се заштитили, истиче, неопходна је превенција – избегавање и отклањање алергена. Када пацијент може да дефинише алерген и покуша да се ослободи његовог присуства већ је 50 одсто излечен. Предуслов да се то оствари је валидна дијагностика, а потом и валидни предлог за лечење. Самолечење може имати негативне последице као што су оштећење функције јетре или успоравање рада срца, ако се неконтролисано користе поједини седативни антихистаминици. Ове лекове дакле треба користити само ако је неопходно и то у комбинацији са ослобађањем од алергена.

У Србији се такође у приватним лабораторијским ординацијама нуде и различита скупа тестирања интолеранције помоћу крви. Овакви тестови, наводно, поуздано могу да открију на шта је пацијент алергичан. Саговорница „Потрошача” истиче и да су у дијагностици једини научно признати тестови крви они за одређивање алергије специфичних „ИгЕ” антитела. Међутим ове методе користе се за одређивање неких специфичних алергија, рецимо, на неке врсте гриња, полена траве, амброзију... и прилично су скупе, па их чак и на западу много ређе користе. Њих треба радити тек после „прик” кожних тестова који су опште прихваћени и на које се алерголози ослањају.

Ивана Албуновић и Јелица Антељ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.