Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Умро Хуан Антонио Самаран

Бивши председник и реформатор Међународног олимпијског комитета (1980-2001) и велики пријатељ нашег олимпијског покрета преминуо у 89. години у Барселони

„Не могу да пронађем речи да бих описао губитак олимпијске породице. И лично дубоко сам ожалошћен због смрти човека који је изградио Олимпијске игре модерне ере, човека који ме је инспирисао и чије је познавање спорта заиста било изузетно. Хвала му на његовој изузетној визији и таленту које су му омогућиле да буде архитекта јаког и јединственог олимпијског покрета. Изгубили смо великог човека, ментора и пријатеља, који је свој дуг и богат живот потпуно посветио олимпизму” изјавио је Жак Рог, председник Међународног олимпијског комитета на вест о смрти свог претходника Хуана Антонија маркиза од Самарана.

Почасни председник МОК, преминуо је јуче у Барселони у 89. години, пошто је у рано јутро пребачен у болницу због срчаних проблема и то је вест која је ражалостила многе олимпијске и спортске посленике широм света.

„Ми служимо спорту, не искоришћавамо га”

У олимпијски покрет Хуан Антонио Самаран (рођен 1920, титулу маркиза добио је 1991) укључио се почетком друге половине 20. века кроз Олимпијски комитет Шпаније. Био је шеф олимпијских мисија Шпаније на играма у Кортини д'Ампецо 1956, Риму 1960. и Токију 1964, председник Клизачког савеза Шпаније, председник ОК Шпаније од 1967. до 1970. градски министар спорта у родној Барселони, а затим и амбасадор у СССР и Монголији. На функцију председника МОК изабран је, после десетогодишњег потпредседничког стажа, 1980. године на Конгресу који је одржан за време Игара, које је тешко погодио бојкот САД и дела западних земаља.

Самаран је тада покренуо процес стварања, модернијег, снажнијег и много јединственијег олимпијског покрета под чије су скуте примљени и дотад прокажени професионалци и све земље без обзира на политичке разлике. Он је завршен 2001. године обрачуном са актерима афере куповања гласова, увођењем старосних лимита за функционере и ограничавањем мандата, покретањем низа програма за развој и промоцију олимпизма у земљама трећег света какав је Олимпијска солидарност. Тада се Самаран повукао са дужности.

Истовремено, Самаран је на време увидео значај спонзорства и донаторства за светски спорт и олимпијски покрет и умногоме захваљујући њему МОК је постао финансијски самостална и моћна глобална организација. 

„Ми служимо спорту, не искоришћавамо га. Новац који спорт генерише спорт мора и да троши. Олимпизам је водич за то, а не ограничење” изјавио је Хуан Антонио Самаран најављујући реформу МОК и познаваоци олимпијског покрета сврставају га, с правом, на друго место најзаслужнијих лидера Међународног олимпијског покрета, одмах уз његовог оснивача барона Пјера де Кубертена.

Три пута у Београду

Хуан Антонио Самаран је био осведочени пријатељ наших спортиста и нашег олимпијског покрета, што је доказао у најтежим годинама за наш спорт – годинама санкција Савета Безбедности Уједињених нација.

– То је тужна и болна вест за наш олимпијски покрет. Имао сам привилегију да као министар спорта и генерални секретар ЈОК сарађујем са Хуаном Антониом Самараном, а затим и да као пријатељ ћаскам са њим приликом одлазака у Барселону – каже Ђорђе Перишић. – Сећам се како је 1991. са доста усхићења говорио о могућем дуелу америчког „Тима снова” и наших кошаркаша у финалу Игара у Барселони 1992. По њему требало је да то буде круна Игара. Нажалост до тог дуела није дошло због санкција, а Самаран је заиста учинио све да наши спортисти учествују ан Играма у Барселони, борећи се истовремено за очување независности МОК од политике, као и за право спортиста да учествују на Играма...

Самаран је три пута, вођен олимпијским пословима боравио у Београду, а једном дошао је у посету дугогодишњим пријатељима. Први пут 1990. присуствовао је седницама Извршног комитета МОК и Генералне скупштине АСОИФ (Асоцијација међународних федерација летњих олимпијских спортова), чији су домаћини били ЈОК и Београд. Други пут дошао је у Београд 1995. када се наш спорт после укидања санкција враћао на светску сцену. Тада је имао и одвојене разговоре са председницима Југославије и Србије Зораном Лилићем и Слободаном Милошевићем, а 2001. непосредно пред повлачење са дужности председника МОК, отворио је Олимпијски музеј у Олимпијској кући у Београду, чије је уређење МОК финансијски помогао, а срео се, опет одвојено, са председником СРЈ Војиславом Коштуницом и премијером Зораном Ђинђићем.

Последњи пут у Београду је боравио приватно 2005. и присуствовао финалној утакмици Првенства Европе у кошарци...

– Хуан Антонио Самаран је, после Игара у Барселони наставио активности за укидање санкција и, сећам се, када нам је у ноћи између 22. и 23. септембра у Атини, уочи конгреса Светске одбојкашке федерације, задовољно најавио суспензију санкција и повратак југословенских спортиста на међународну спортску и олимпијску сцену – рекао је Ђорђе Перишић.

Датум сахране Хуана Антонија Самарана биће, највероватније познат данас.

Ж. Б.

-------------------------------------------------------------

Саучешће Владе Дивца и ОКС

Владе Дивац, председник и Олимпијски комитет Србије упутили су саучешће породици Хуан Антонио Самарана, Међународном олимпијском комитету и националном олимпијском комитету Шпаније.

„Са великим жаљењем примили смо вест о смрти дугогодишњег председника МОК господина Хуан Антонио Самарана. Господин Самаран је био осведочени пријатељ спортиста и спортских радника Србије, што је у више наврата и показао својим делима. Лично се заложио да наши спортисти у појединачној конкуренцији наступе на Олимпијским играма у Барселони 1992. године, када је наша земља била под међународним санкцијама. Олимпијска породица остала је без члана који је много допринео развоју Олимпијског покрета и ширењу идеја Олимпизма” рекао је Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.