Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЗ ПРОПИСА У ОБЛАСТИ РЕКРЕАЦИЈЕ

Нема контроле у фитнес клубовима

Правилници којима је регулисан рад ових студија не постоје. – Квалитет справа нико не проверава, а чланска карта рекреативних центара није гарант квалитета услуге

Квалитет справа у фитнес клубовима на којима грађани Србије вежбају нико не контролише. То, заправо, значи да ако би неком члану тег пао на главу или због дотрајале „машине” пукао мишић он, нажалост, не би имао коме да се пожали. Спортска инспекција која, као у остатку света, по пријави крајњих корисника оцењује регуларност рада овакве врсте клубова и штити права грађана код нас заправо не постоји! Правилници којима је регулисан рад студија за обликовање тела до сада нису усвојени. Желели то или не, крајњи корисници су принуђени да у већини клубова вежбају на репарираним или ручно склепаним справама смештеним по подрумским буџацима, на подлогама које су „богате” грињама, у просторима где нема природне светлости нити струјања ваздуха...  

Чланска карта домаћих фитнес центара не представља никакав гарант квалитета услуге, а под знаком питања је и стручни кадар задужен за вођење програма.

Док су у Београду и Новом Саду ови клубови на углавном завидном нивоу, то нажалост не важи за остатак Србије. И Крагујевац, Ниш, Суботица и Шабац могу се подичити са по неколико квалитетних центара за рекреацију. На дугој листи клубова за негу телесне лепоте, међутим, постоје и они са јевтиним справама за вежбање које су намењене кућној, а не јавној употреби. Многе „машине” за обликовање тела рекреативцима каткад више одмажу него што помажу, напомињу стручњаци.

– Данас малтене свако у Србији може да отвори фитнес клуб. За инструкторски рад држава не издаје лиценце, мада ће и то ускоро бити промењено, барем што се тиче клубова који су под окриљем Савеза за рекреацију и фитнес Србије. Први корак смо већ направили. Категоризовали смо београдске клубове на основу њихове величине, основног и пропратног садржаја, а у плану је да се тај посао уради и по Србији. У свету су то, између осталог, решили тако што на улазним вратима фитнес центара чланове дочекује сертификат о исправности опреме, квалитету услуга и услова за рад. Код нас тога нема – објашњава Душан Анастасов, директор Савеза за рекреацију и фитнес Србије.

У Министарству за омладину и спорт поручују да је могуће формирати комисију за надзор о сваком конкретном случају.

– Крајњи корисници су, ипак, ти који би требало да примете неправилности у раду клубова, али и да се најпре обрате за помоћ Савезу за рекреацију и фитнес Србије. Ако проблем не може на тај начин да буде решен, оштећени грађанин би требало да се обрати нашем министарству – истиче Горан Крецловић, помоћник министра омладине и спорта. Спортски савези би, додаје Крецловић, требало да прате рад стручних кадрова.

– Осим новог закона о спорту, у процедури су и правилници о номенклатури спортски занимања и звања, као и правилници о праву на стручни рад који ће помоћи да се регулише ситуација у овој области – каже помоћник министра омладине и спорта. (/slika2)

У последње две године више од 70 клубова од 180 чланица Савеза за рекреацију и фитнес Србије уведено је у систем регуларног пословања.

– У земљи и даље постоји пракса да овакви центри послују „на црно”, али би то требало да буде промењено усвајањем новог закона о спорту чији је нацрт већ урађен. Посебан проблем су инструктори јер данас тим послом може да се бави било ко. Због тога се залажемо за увођење лиценци за рад. У немачком граду Есену ових дана треба да потпишемо уговор којим наш савез добија право да издаје лиценце за рад тренера – истиче први човек савеза.

Надлежни најављују и нови систем едукације инструктора у осам сегмената. Прецизних података о томе колико има фитнес тренера у земљи – нема. Већина њих су самоуки, тако да би најављени курсеви могли ускоро да уведу ред и у област рекреације.

– Полазници ће имати 160 сати предавања и 330 сати практичног рада. Онима који заврше овај курс биће додељене лиценце фитнес тренера с којом могу да уђу на европску берзу рада и запосле се било где у Европи. Подучавање би требало да почне у септембру ове године – најављује Душан Анастасов.

Други корак који би у сферу рекреације требало да уведе европске и светске стандарде биће увођење поткатегорија, под којима се подразумевају величина слободног простора за вежбање по вежбачу, количина осветљења у клубу, проток свежег ваздуха...

-----------------------------------------------------------------

У Београду 80 центара

Први фитнес клуб отворен је 1989. године у Београду. У свету је ова врста рекреативног тренинга 1985. године била егзотична врста спорта, али у међувремену фитнес студији широм света имају милионе нових чланова. У главном граду тренутно има више од 80 регистрованих фитнес студија од којих се већина окреће организовању индивидуалних тренинга.

Др Саша Плећевић-Филгуд

Лиценце само школованим инструкторима(/slika3)

Гласам за увођење лиценци међу фитнес инструкторима, каже др Саша Плећевић, који је завршио специјализацију анестезиологије с реаниматологијом на ВМА, али под условом да се оне издају искључиво школованим инструкторима, то јест онима који су завршили факултет или вишу школу.

– На крајњим корисницима који вежбају је да процене ко ће их водити кроз тренинг. Важно је да инструктор буде компетентан јер доктор правних наука сигурно не може да подучава вежбаче о правилној физичкој активности – истиче др Филгуд, који је завршио и Спортску академију и Вишу школу за спортске тренере, смер фитнес.   

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.