Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лиценца гаси кабловске канале

Ниједан емитер не сме да приказује било какве садржаје на подручју за које није купио права, кажу у Републичкој радиодифузној агенцији

Корисници услуга кабловских телевизија којима дистрибутери повремено укидају програме појединих телевизија питали су редакцију „Потрошача” зашто се то дешава. Приметили су да до гашења сигнала страних канала углавном долази приликом преноса утакмица и ређе популарних, нових серија.

– Коришћење пакета требало би да нам гарантује неометан приступ свим каналима које мрежа нуди. Међутим, често се дешава да се поједини програми укидају. На пример, на другом програму Хрватске телевизије редовно нам искључују спортске догађаје, иако је овај канал део пакета који плаћамо. Имамо ли право на жалбу и на повраћај новца због тога што дистрибутер не испуњава своје обавезе – питао нас је један читалац.

У Републичкој радиодифузној агенцији (РРА) имају једноставно објашњење. Повремено искључивање програма страних телевизија узрокује куповина права на приказивање програма од стране домаћих медијских кућа.

– Ниједан емитер не сме да приказује било какве садржаје на подручју за које није купио права без обзира на то да ли је за спорну територију та права купио неко други или не – објаснили су у РРА додајући да је потпуно свеједно да ли је реч о спортским догађајима, серијском или филмском програму.

Шта то заправо значи? Најједноставније – уколико је, на пример, ХРТ купио права на приказивање Лиге шампиона, то важи само за територију Републике Хрватске. Тај програм, објашњавају упућени, не може да буде дистрибуиран на територији Србије, јер би тиме, како кажу, био угрожен онај ко је у Србији купио права за исти програм. Тиме, хипотетички, штету трпи и власник лиценце. Уколико програм може несметано да се гледа на ХРТ-у зашто би неко у Србији уопште купио права.

Већина корисника услуга за то из разумљивих разлога и не мари. Одговара им да одгледају омиљену серију или утакмицу и на некој од телевизија из региона.

Ипак, како кажу у РРА, та је област још недовољно регулисана, а ред би требало да уведе нов правилник чије се усвајање очекује до јула. Тада ће и формално бити прописана обавеза свих оператера да искључе програм телевизија на који немају права у Србији.

Како ће то функционисати у пракси, нико још не зна. Јер уколико би се том логиком ишло до детаља, кабловски дистрибутери ће имати пуне руке после. Мораће стално да искључују програме страних телевизија кад год пусте утакмицу или серију на коју је било ко у Србији купио права.

Да ли ће стога примена новог правилника унети збрку у етар, будући да поједине популарне криминалистичке серије можемо да гледамо на четири-пет кабловских канала, остаје да се види. Јер кабловски дистрибутери кажу да је свакодневно гашење страних канала због серијског програма веома тешко технички изводљиво. Са спортским преносима је, истичу, многе лакше.

– Више од 90 одсто укидања програма узрокује пренос спортског програма. О томе нас обавештава заступник канала. На пример, РТС нас обавести да у одређеном периоду угасимо ХРТ јер преносе исту утакмицу, а исто је и са телевизијом „Фокс” када је реч о преносу Формуле један – каже Небојша Ристић, директор у кабловској телевизији „Коперникус”.

С. Д.

-----------------------------------------------------------------

Реаговање

РРА и нови правилник

Радиодифузија у смислу докумената Међународне уније за телекомуникације не односи се на кабловску дистрибуцију (већ на радиокомуникацију у којој је емитовање звучног програма, ТВ програма или других врста информација намењено за непосредан пријем најшире јавности), док радиодифузија по дефиницији из члана 4. тачка 1. Закона о радиодифузији обухвата и кабловску дистрибуцију.
Пошто 2002. године надлежно министарство, влада и Народна скупштина нису имали у виду шире значење радиодифузије, нити су сматрали потребним да регулишу друге теледифузије осим радиодифузије, овај закон не садржи материјалне, овлашћујуће, казнене и друге одредбе о кабловској дистрибуцији и сателитској радиодифузији, осим оскудних одредби члана 40. о дозволама за те облике телекомуникација.
Према Закону о државној управи, правилником се разрађују поједине одредбе закона (члан 15. став 1), па РРА може донети правилник само кад је на то изричито овлашћена законом (члан 16. став 1), и не може тим правилником одређивати своје или туђе надлежности, нити физичком и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом (члан 16. став 2). По члану 195. став 1. Устава, правилник РРА, као организације којој су поверена јавна овлашћења, мора бити сагласан закону.
С обзиром на горе наведено, РРА не може донети нови правилник којим ће се уредити област кабловске дистрибуције или телевизије, али зато Министарство културе може допунити важећи Закон о радиодифузији (и кабловској дистрибуцији) са новим поглављима о кабловском и о сателитском емитовању, укључујући и поглавље о заштити интереса слушалаца и гледалаца радио и ТВ програма.

Д. Поповић

Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.