Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворен Авалски торањ

Небо над Авалом поново је горело, а око планине, у ниском лету, кружили су авиони.

Али, за разлику од ратне 1999. године, када је за светлосне ефекте међу облацима била „задужена” српска противваздушна одбрана, док су рејон надлетали НАТО пилоти, синоћ је „прштао” ватромет, а авијатичари акробатске групе „Старс” винувши се „галебовима” у небеса остављали су трагове у бојама српске тробојке.

Уз музички наступ и протоколарне изјаве званица, махом политичара, били су то ударни догађаји на свечаном отварању новог Авалског торња.

Церемонија је протекла уз мање помпе него што се очекивало. Програм, који је водио Владимир Јелић, почео је државном химном „Боже правде” у извођењу Хора РТС-а. У амфитеатру између кракова торња седеле су бројне личности из политичког, јавног и културног живота земље – Борис Тадић, председник Србије, Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине Србије, Мирко Цветковић, премијер, републички министри, челници града Београда, војни врх, патријарх Иринеј, представници верских заједница, музичари, глумци...

Александар Тијанић, генерални директор РТС-а, указао је на то да је нови торањ од старог виши за метар и да „у тај метар треба да стане вечна порука и онима који су рушили и нама који смо подигли ову грађевину”.

Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, подсетио је да је више од 500 уметника, спортиста и јавних личности, уз око милион грађана Србије, допринело изградњи новог престоничког видиковца, као и да је реч о првом великом државном објекту који је почео да ради тек пошто је добио употребну дозволу.

Грађевину је формално отворио градоначелник Драган Ђилас.

– Са овог торња Београд ће боље моћи да види Србију и осети њене проблеме, а остатак Србије моћи ће да види свој главни град и да се поноси његовим развојем – истакао је Ђилас.

Песму посвећену Београду извео је Дечји хор „Колибри”, а Хор РТС-а „Востани Сербие”, и потом је почео други део програма уз звуке „Биг бенда” РТС-а. Ватрометом после 20 часова који је неколико минута „шарао” небо означен је крај прославе.

Авалски торањ уједно је постао „круна” Балкана, јер га висина од 204,5 метара, према речима упућених, чини највишом грађевином на полуострву. Они који су пропустили церемонију, моћи ће да га обиђу, али једини садржај који ће им бити доступан до даљњег јесте видиковац на 125. метру. Просторије површине сто квадрата смештене пет метара ниже предвиђене су за ресторан, али још се не зна ко ће их закупити. Исти случај је и са око хиљаду квадрата у подножју, где је планирано да буду продавнице сувенира и забавни садржаји.

Круг се, после једанаест година, најзад затворио. Авалски феникс уздигао се из пепела, а митологији Београда враћено је једно од светих места – својеврсни планински светионик који ће поново показивати пут намерницима и пролазницима.

----------------------------------------------

Више од симбола Београда

Борис Тадић је честитао грађевинарима што су тако капиталан објекат завршили у кратком року и додао да је изградња торња доказ да је могуће да једна влада започне, а друга заврши такав капитални посао. Он је, у изјави РТС-у, рекао да му је жао што Војислав Коштуница, лидер ДСС-а за време чијег премијерског мандата је почела изградња грађевине, није био присутан на церемонији, оценивши да је требало позвати и њега на скуп.

Славица Ђукић-Дејановић изјавила је како је нови торањ технолошки квалитетнији од претходног, али да у симболици нема разлике. „Са ове висине не види се само наша лепа земља, него и будућност Србије”, закључила је Ђукић-Дејановић.

Мирко Цветковић казао је да је „торањ више од оријентира и било ког симбола Београда”, чија изградња представља потврду да „када смо сви заједно нема граница” и додао да признање заслужују сви који су учествовали у изградњи.

Д. Буквић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.