Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почиње Светска изложба у Кини

Најфутуристичкији павиљон: Јапан (Фото Бета)

Светска изложба или Експо, једна од највећих културно-научно-привредно-технолошких манифестација, почиње сутра у Шангају.

Највећи град Кине угостиће десетине хиљада учесника из преко 190 земаља света, међу којима је и Србија.

Са предвиђеном посетом од 70 до чак 100 милиона људи, Експо ће, после Олимпијских игара 2008. године и предстојећег Светског првенства у фудбалу, бити најпосећенија манифестација у историји.

Укупна изложбена површина од преко 80 квадратних километара допринела је да ово и по димензијама постане један од највећих сајмова свих времена.

Светска изложба имаће и свој политички и економски аспекат. Очекују се посете више од 100 високих државних званичника, међу којима су председници и премијери појединих земаља.

Учешће на Експоу потврдило је и преко 50 међународних организација.

Циљ изложбе „Бољи град – бољи живот” је да истражи пун потенцијал урбаног живота у 21. веку.

Земља домаћин је уједно и највећи излагач на овогодишњем Експоу. У оквиру кинеског изложбеног простора налазе се павиљони свих провинција ове земље....

----------------------------------------------

Теме и зоне

Светска изложба подељена је у неколико тематских целина: Урбани становници, Урбана планета, Урбани градови, Урбано постојање, Урбани отисци и Урбани снови и будућност. Ради лакше прегледности, Експо је подељен на пет зона, означених са првих пет слова абецеде.

А: Јединствени кинески павиљон и павиљони појединих провинција најмногољудније земље света. Овде су још смештени павиљони већине азијских земаља попут Јапана, Индије, Вијетнама, Непала, Републике Кореје...

Б: Зона ће бити дом павиљона Аустралије, Камбоџе, Филипина, Тајланда, Малезије, Сингапура... Овде је лоциран и павиљон Уједињених нација и великог броја других међународних организација.

Ц: Заједнички афрички павиљон (око 40 земаља) биће смештен у овој зони. Овде су лоцирани и заједнички или појединачни павиљони већине карипских, латиноамеричких и европских земаља. Равноправно место међу земљама учесницама у овој зони припало је и Србији.

У зонама Д и Е највећим делом смештени су павиљони индустријских, комерцијалних, дигитално-информатичких и осталих националних или међународних компанија.

----------------------------------------------

Маскота

Маскота Експоа у Шангају биће Хаибао, симпатично створење које подсећа на човечуљка. Комбинација кинеских симбола „хаи” и „бао” чини кованицу која би у слободном преводу управо значила „човек”.

(/slika2)Ово дело тајванског дизајнера Вуа Јонга победило је у конкуренцији од скоро 27.000 радова. Хаибаове раширене руке и осмех симболишу отвореност Кине према осталим земљама и нацијама и оптимистични поглед на изазове будућности.

Већ су се појавиле и прве критике да је Хаибао заправо плагијат фигурице Гамби из једне америчке ТВ серије, средином прошлог века. Чланови секретаријата Експоа тврде да је Хаибао оригинална маскота, а да за Гамбија нису ни чули.

А. Ч.

----------------------------------------------

И Мала сирена у Шангају

Статуа Мале сирене, једног од симбола Копенхагена, представља централни експонат на данском павиљону у Шангају.

Ово је први пут да се бронзана статуа висока метар и по, рад вајара Едварда Ериксена од 1913. године (када је и направљена), привремено сели.

Мала сирена биће изложена до затварања изложбе, 31. октобра, а затим враћена на матичну локацију, на стену у луци Копенхагена. До тада ће на њеном месту бити постављена видео инсталација кинеског уметника Аија Веивеија.

Поменута статуа се током 96 година постојања неколико пута налазила на мети вандала. Два пута јој је била одсечена глава, једном десна рука, неколико пута је поливана фарбом а 2003. године оштећена је детонацијом изазваном динамитом.

А. Ч.

----------------------------------------------

Расклопљен, враћен склопљен

Занимљиво је да су поједини павиљони растављени, враћени у матичну или други земљу и поново састављени: аргентински из 1899. у Паризу стигао у Буенос Ајрес, белгијски из 1939. у Њујорку завршио је у Ричмонду (САД), јапанска кула из 1900. у Паризу допремљена у Брисел и тако редом.

----------------------------------------------

Србија као пиротски ћилим

Према доступним подацима, Србија ће имати павиљон површине 1.000 квадратних метара, главна тема изложбе зваће се „Шифра град”, а очекује се око два милиона посетилаца.

Место на којем се налази највеће је преимућство, јер је смештен на тзв. европском тргу у западном делу зоне „Це”, у непосредној близини Шпаније и Монака, Белгије и Европске уније, а недалеко од Немачке, Француске и Швајцарске.

На великом пиротском ћилиму, изатканом 1900. године, свака шара представља неко знамење (симбол), а један од најважнијих јесте човек.

(/slika3) „Временска машина” биће централна поставка српског павиљона. Овај концептуални механизам подсећаће посетиоце на присуство времена, као и на чињеницу да је сваки човек истовремено и његов „креатор”, као и „корисник”. Посетиоци ће у оквиру изложбених простора имати прилике да се упознају са природним, културним, традиционалним и модерним обележјима Србије (природне лепоте, ћирилица, спорт...). У централном делу павиљона биће постављена велика мапа наше земље.

А. Ч.

----------------------------------------------

Осам најпавиљона

Који су то најзанимљивији павиљони?

Најскупљи је арабљански – 164 милиона долара, јер су довезене палме и направљен биоскопски екран од 1.600 квадратних метара, готово као четвртина фудбалског игралишта.

Најиновативнији је Велике Британије, с надимком маслачак, који је начичкан са 60.000 бодљи од плексигласа што се њишу на поветарцу.

Најелегантнији је пољски, чија је танана чипкаста спољашњост надахнута исецканим папирићима; унутра је све удешено за свакодневне Шопенове рецитале.

Најразноликији је фински који нуди сауну за угледне званице, повремене посете Деда Мраза и најсавременије „Нокијине” електронске справе.

Најимпозантнији је кинески: 63 метра висок, три пута је виши од осталих. Иако је Кина прва земља у развоју која је домаћин светске изложбе, величином здања је нагласила да је светска сила.

Најсимболичнији је Макао: здање у облику зеца који чучи испред кинеског павиљона, а високо је 19,99 метара – што означава датум повратка из руку Португалије у окриље Кине.

Најфутуристичкији је јапански: чудно обликовано острво „свилене бубе”, боје јоргована, са испупчењима и удубљењима за подешавање температуре и роботима који свирају на виолини.

Најродољубивији је севернокорејски: огромна застава украшава спољашњост, с четири и по метра високим моделом Ђуче торња у Пјонгјангу и видео-презентацијом која укључује и ратни марш.

Архитектура будућности национално непрепознатљива

Стручњаци се углавном слажу да су светске изложбе утицале на развој модерне архитектуре. Ову констатацију поткрепио је др Александар Кадијевић, професор историје архитектуре на одсеку за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

– Хронолошки преглед до сада одржаних изложби потврђује запажање да су протомодерном, а каснијеи све модернијом архитектуром најимпозантнијих здањаизлагачи заиста ишли испред свог времена, постављајући темеље за нове, функционалније методе грађења и обликовања. У том смислу, еманципаторски значај монументалнихконструкција заступљених на већини изложби је неспоран, јер је подстакао градитеље да размишљају у духуувек нове и другачије естетике. Но, важно је подсетити на чињеницу да нису све изложбе промовисале иновативност и авангардна опредељења.Напротив, на многима јеархитектура најрепрезентативнијих здања подржавала помодни клише, усмерен ка медијском блеску и повлађивању масовном укусу.

Грађевине попут Ајфелове куле или Атомијума или неке новијег датума, остали изуми и достигнућа могу у значајној мери да допринесу имиџу појединих земаља – сматра Кадијевић.

– То највише зависи од усвојене концепције, која би требало да усклади тренутне економскеинтересе и основеидентитета заступљенихдржава. Најбоље је када њихови репрезентативни павиљони у склопу свог имиџа потенцирају особености народа и регијаизкојихдолазе.

Иако такозвана мегаломанска архитектура, која се повремено огледала и у грађевинама Експоа, данас има мањи број присталица, Кадијевић сматра да се она неће угасити у потпуности.

– Естетика глобализације стремитворевинама моћи и доминације, како би показала снагутранснационалног капитала.Незаборавимода читава историја архитектуре показује да увек има градитеља спремних да реализују екстремне, па и мегаломанске идеје и пројекте.

Његова оцена је да ће позиција архитектуре на будућим светским изложбама претрпети извесне промене у све „убрзанијем” свету.

– Пошто се национално све више повлачи пред глобалним, прогноза је да ће онабити национално непрепознатљива и естетски осиромашена. Нивелацијаестетике гурнуће те смотре у концептуални ћорсокак, из кога се неће лако извући – закључује Кадијевић.

Адријан Чолаковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.